Дело

318 Д Е Л 0 која циља једнакости. Даље, они сматрају да наука коју проповедају ннје прнроде нешто случајно нн пропзвољно, нешто што бп могло бпти п не бпти него једна прпродна и псторијска нужност која се врши п која ће се пзвршптп по силп саме ствари и без утицаЈа људске воље а на име: да ће соцнјалистпчки (колективистички) режим на основу неке upupoдие неопходности, Фаталне еволуцпје, заменпти данашњи каппталистички режим, исто онако као што је овај заменио режпм Феудални. Но према приликама и нотреби нису прогивни утицаљу вољних радља људских, шта више смаграју да су оне понекад нужне, како би се тај ироцес развијаља ускорио u њихов замишљени режим што пре остварио, јер сам Маркс велп: — „али може се ирекратити перпода гестацпје и ублажити болови порођајни“. а то значи предати друштво насилном преврату, тој „велико) бабици друшгвеноји. Осим тога модерни социјализам какав се ноглавпто разви у Немачкој има далеко шири нрограм делања. Он се не ограничава само на економну страну, питање трбуха „of ale and rostbeef“, него иоставља себи задатак да унесе ирпнции једнакости у све области жпвота, да људе изједначи и у образовању, жељама, тежњама цдеалима и т. д.: управ он себи нредлаже да у неку руку измени саму природу људску. Г. Вујић задржава се највпше на теоријама представника ове врсте еоцијализма излаже не само њихове мисли него баца п поглед на њнхов живот. Четворица су као најважнији п сва четворнца Немци: Годбер тус, Маркс, Енгелс и Ласал, вође социјалисгичке чије идеје и данас покрећу масу радничког света и пружају умну храну социјалној демокрацији. Прву двојпцу сматра као важннје међу то.м четворицом, али инак даје Гадбертусу ирвенсгво у колико у њему гледа творца научног социјализма који је силно утицао не само на Маркса п Ласала него у оиште на развитак сувремених соцпјално-економних теорија. Као год што је вели, Сен-Симон творац целокупног социјалистичког покрета на прагу деветнаестог века нз кога су ионикли сви нотањи нравци, тако је покрегу друге половнне нашега века ирави духовни отац био ГодбертусЈагецов. Марксу ПЈ)нзнаје заслугу у то.ме, што је јасније изнео ндеју о историјском развијању привредних облика, да економни развитак иредставља пролазне Фазе н да у њему нема ништа непроменљиво, u што је јаком критиком пз основа иотресао веровање у иринцине нндивндуалистичке школе н тако донрипео правилннјем схвагању социјалног пнтања, и на нослетку иоказао иут Фабричном законодаветву, што је једна Mejia јавне иредохране противу злоуиогреба саможивог каиптала у данашњој велнкој индустрији (241). Али налази да његове теорије о двама главним питањнма' вредности и образовању капитала не почивају на стварној основицн да би нх могла усвојити наука. II одиста ако се хоће правилно и беснристрасно да цени Маркс, онда се мора нЈшзнати да у његовнм делима има ствари тачно посматраних н оригиналних које су већ одавно постале оишта својинанауке