Дело

KI'HTIIKK II НИБЛИОГРАФН.ТА 319 но има много што шта позајмљено нз теорије старе школе. Главна пак ноставка коју он пзноси н на којој почива чнтава једна н најважнија страна љегова учења: да је рад нзвор u мерило вредностп свију сгвари п да онет сви радовн имају једно опште мерило, а тоје просечно време према развитку технике, погреино за извођеље тпх радова. у основи својој иогрешна нроста .једна апстракција Маркс пада у заблуду кад водн рачуна само о количини а не и о каквоћи радова. Као год шго не може бити речп о физичкој и моралној једнакости код људи, тако не може бити нн једнакости у њнховпм радовнма, илп још боље у крајним ресултатима гадова. Можда ни један од знатнијих економннх писаца није се толнко удалио од стварности у прибирању грађе за евоје теорије као Маркс, нначе великн ум. Он се дао завесги као и сви немачки социјалистичкп пнсци ди|алектичкпм методом Хеглове ФилосоФије и заиливао у голе дедукције, те га је то, као шго вели г. Вујић, одврагило од самог живога. С гога је љегово дело „Канптал“ о ком се много говори а мало се чита п које је у нрвим деценпјама друге половпне овога века, uo упоређењу неких писаца, пмало онај исти утпцај који је имао Русовљев „Друшгвени уговор4 v прошломе веку, веома неириступачно: његове слабе стране већ су обелодањене u оно данас није више у модп као некада. Што се тиче његових иогледа на будућност друштва, можемо рећн да су веома-неодређени. Маркс се зауставио у својим теоријама на пола нута само је изнео идеју u оставио својим. последицама да сачине план зграде за коју мисли да је сам спремно терен. Узалудће сетражити у научним радовима Марксорим дегаљна органнзација зампшљане социјалпстнчке државе у будућности, он се чувао да то изнезе; он је ноказао само тежњу. да данашње друшгво у своме развијању корача колектнвистичноЈ организацпјц, али није улазио у опширно одређпвање самога облпка те организацнје. У томе је јачина Марксових идера у очпма његових нрпврженпка, јер у његову мпсао: да ће колективизам у коме ће оруђа производње бити заједничка својина заменнти данашњи каиптализам верује раднички свет као у Вјерују. Али у нсто време то је u најслабија стра на у очима његових противника. Ласала иисац сматра за оно што н јест у стварн. впше са практпчне стране као једног сплног иронагатОЈЈа социјализма у масу, као првака који је прикупио све елементе соцпЈалне демокрацнје и образовао радничку странку, тако политички моћну данас у Немачкој а нпје нпшта ново унео у социјалистичке теорнје. Најзад иисац номиње данашње нредставнике науке свију нраваца и на крају даје богату библиограФнју стране и наше књижевности економне. Можемо рећн да му је срећно исиало за руком да нам у релативно маломе обиму, нешто впше од две стотине страна критичког излагања нзнесе нотиунију слику развитка једне тако замашне науке о којој се толико писало, на чијем су образовању делали највећи умови, разноликих u супротних тежња, у нрошлом п овом столећу. Само бисмо