Дело

КРИТИКА II БИБЛНОГРАФПЈА 323 Гег aver l'elmo che il fiume gli asconđe, In quella parte, oude caduto gli era, Discende nell’estreme umide sponde : Ma quello era si fitto nella sabbia. Che molto aura da far prima che l'abbia. A г. Станојевпћ преводи : Гдјено шљем испусти опета је тука. Ну пошто пзгледи веома су слаби. Да ће му дјевојку ухватити рука, И јер је без шљема сличан био б:лби, Сиће к вбди доље да тражи клобука, Ко^и се на жалост у ппјесак заби, Те ће му јамачно битп врло тешко Извадпт’ из воде наглавље витешко. Као што се видп, превод је веома слободан, тако слободан. да су ономе шљему трп разна назива дата: шљем, клобук и вптешко наглавље, но то би се могло још мимоићи, лошто се тим не задире j језгру Ариостова текста, алп што се нпкако не може допустпти, то је оно упоређењем с бабом, које је уметнуто за невољу и припада апсолутно г. преводпоцу. Другп један неугоднп примјер овог недозвољеног кићења пзворног концепта ПЈесниковог којекаквијем својијем надомецпма, и то не баш најбоље врсте, нашао сам у преводу овог Арпостовог аФОризма, који долази у стрОФп 56-тој прве пјесме : Цие1 che Гиот vede, Amor gli fa iuvisibile ; E Г invisibil fa vedere Amore ; што je г. Станојевпћ препјевао (управ разводнио) овом врло сумњпвом елеганцпјом : Јер човек заљубљен глуиљи је од вола. Ког је заКорила љубав н опекла, Лаж не види што би другом очи бола, Невидљиво види. Лако је увидјети, како се онијем драстичнијем изразима („глупљи je од вола“ u „заћорила*) даје поетском прпчању сасвим друкчпја пнтонација, u квари онај угисак здржаности, којега се Ариосто не одриче ни у најскабрознијим моментима. У ову врсту параситног накита снадају и фразе: „уздаси дужи од једпога хвата“ (I иј. 40 стр.); у касати стопама таквога брава“ (I—57): „црвени му лице, врат, иа чак и уши“ (1—70); „крвн желећ из срца и дроба“ (II — 29); „не оста на њему читав један лонац“ (II — II1); „дјевојци се враћам, он нек нде к врагуа (III — 6); „јамачно је било још и онда рума“ (III — G3); „враг однесе к мору тога скота“ (III — 40) и т. д. — Уз то г. нреводилац умије кашто