Дело

324 Д Е Л 0 п да пјесникову мпсао (чак и онда када је не бруталшне) тако разводни или на свој начин параФразује, да ју је чисто велика мука распознати. Ево о томе једнога примјера између толпкпх. У другој пјесми, а 24-тој строФП, пјесник, ношто нам је испричао мегдан пзмеђу Риналда п Сакриианта, овако описује Риналдово јездење нут Париза, да тамо, по лажном упуству једнога врача, затече свога супарника Орланда: La notte а pena di seguir rimane Per affrontarsi col signor d’ Anglante : Tanto ha creduto alle parole vane Del messaggier del cauto Negromante. Non cessa cavalcar sera e diinane, Che si vede apparir la terra avante Dove re Carlo, rotto e mal conđutto, Con le reliquie sue s’era ridutto. Ове je стихове г. Станојевпћ ирепјевао овако : Пошто ништа нису њудске лажн снрбћу Оних, које слаже један Хроми Даба. Свјерова, те јури и дању п нбћу, Прелећући летом крај многих касаба, И живећ' о води и дивљему вбћу, Док стиже к Паризу, гдје од Рлавног Штаба Цар окружен збира разбијене вбјске, Послије пропастп на југу хбрбјске. Сад молим читаоца нек запази: талпјански пјесник вели да је Рнналдо у својој norjepn тек ноћу сустајао, толпко га бјеху разгњевиле лажне ријечи врачареве ; јурио је, вели, од јутра до мрака (а не дању и ноКу, како се у нреијеву каже), док не угледа пред собом земљу. гдје се краљ Карло бијаше склонио са остацима своје разбијене војске. То и ништа друго не каже у овој китицп божанственп Ариосто. У преводу нас на нротив изненађује хроми даба, који Риналда гони иокрај многих касаба (ave, о rima!), те дознајемо како плахи витез на нуту живи само „о води и дивл>ему воКуи, јурећи „и дању и ноКуи, док не стигне . .. ногодите гдјеУ... Главном Штабу (sic) цара разбијене војске и т. д. Еле, није трудно увидјети, како онај хроми даба, онс касабе, оно дивље воће, онај главни штаб. треба одбити једино на Дшвахну Фантазију г. нреводиоца, попгго од свега тога у оригнналу нема нп помена; а колико је тијем проналасцима својијем г. Сганојевпћ допринио љепоти нревода, то осгављам да иросуди читалац. Као сви велики ијесници грчко-латинске нородице, Орландов се пјеспик одликује необичним поимањем одмјерености и лпјепих проиорција, а уз то, како сам већ истакао, неком уметничком здржаношћу,