Дело

326 Д Е Л 0 А овамо је српска публика прочитала у интегралном преводу Золин роман Нана и Женска аисма г. Марсела Прево-а 6) У осталом, ја радо нризнајем големе тешкоће, с којима је г. преводилац имао да се бори, погледом на Несову кошуљу верзиФикације и на тиранију слика.*) Кад се томе још дода, е се за превођење дјела, као што је Орландо, изискује темељито нознавање класичног језика талијанског, који се у својим архајичким елеганцијама знатно разилази од данашњег живог језпка талијанског, онда ће свакоме јасно бпти, како је г. Станојевић, поред свијех недостатака овог првог дијела свога нренјева, српску књигу опет у велпко задужио огромнијем трудом, којему се подвргао, да своје земљаке упозна са највпшијем епом модернијех времена, којп уједно спада у најленше умотворе талпјанског генија. 0 језику и стилу овога пренјева, који је, овдје ондје, проткан многим лијепијем зрнцем бисера из народнпјех пјесама, може се у опште казати да је добар и чисто српски — шга више, ионекад п сувише српски. Стих је г. Станојевића у опште тачан, а кашто п врло вјешто скован. Једно само не могу да схватим : зашто је г. Станојевић на крају додао оне глосе по Грису, кадје све оно, и још много впше, могао наћи у макар коЈем тексту талијанском. То је за ме нрава загонетка. Марко Цар. Низ старијих прпповедака. — У Београлу штамаано t) држ. штамаарији Краљевине Србије 1895. — стр. V —XXXI и 1*—211. — Обичне 8-°, у тврдом иовезу. У Низу старијих арииоведака свега је шест састава, а пет је писаца: од Навла Houoeufia Шаачанина, Да.чњана ПавловиКа, Косте Руварца и Мила je ио један, а од Ђорђа Звекића су два. — Ilo величини највећи је Наша сестра Милна (27 листа), па Карловачки ђак (21 лист), а најмањи Јелка (10 листова)/ Писци су им живели у доба између 1827. ц 1874. годнне. Сви су бпли кратка века. Само је Миле дожпвео 23. годину, а сви остали помреше у својој двадесет седмоЈ години. Сви су били махом сиротна ip Нашем сараднику и реФеренту, г. Цару, није могдо Г>ити иознато да овде нема кривице до г. Станојевића, који је нревео нотнун оригиналан текст. Гај нотнуни нревод штампа С. К. Задруга уноредо са овим објавл.еним издаљем, али у малом С>роју нримерака. Колико је нама познато, по нарочитом захтеву Задругине управе удесио је нреводплац ово садашње издаље, јер је унрава мислила : да нису исти њени задругари и чнтаоци „Нане“ и „Женских писама“, да 1нене књиге нису у српским кућама на оном истом месту на ком су, / оним у којима ux у оннгте има, ова два превода с Францускога, и да на послетку Задругин задатак пије онај који су имали издавачи Е. Золе и II. Прево-а. Јесу ли ови оС>знри били онравдани, остави1>емо да евак еам цени. Уредн. „Дела“. ^Д’. Станојевић за свој нринјев употребио дванаестерац сложен од два спојена шеетерца. Слик долази гдје и у оригиналу. М. Ц.