Дело

328 Д Е Л 0 Простодушно је његово сликање карактера Сигмунда u Олге. Тако. на пр., када Сигмунд (као удовац) чу да је и Олга остала удовпца, моли Раживилова да je впди, па велп да га она иосле три године неће нознати, јер онда је „још детињп пзглед пмао, скоро без наусница, — а трп године и иечал моја много су измене на мени учинпле. Кажпте јој да једног руског скоротечу, који у резидонцију нутује, очекујете.* Ну као што одмах затпм видимо, сав овај труд (ксјем је посвећено сразмерно подоста говора) узалудан је; јер Сигмунд, чувшп Олгпну песму u свирку, „као бесомучан* лети к њој, па се пздаје ко је; а она га, тобоже пре тога не познаде, кад јој га отац њезин као „скоротечу“ представи! Писцу је главно било проткати кроза прпчу идеју моралну поуку, која му се чинила е ће имати благодетна утица.Ја, па нп на ум му не нада одвећ велика песппчка слобода. У опште много је више романтичности, идеалисања но нрироднога сликања карактера, што се одмах назире u по томе, што је писац узео спже из пољскога живота, и то не ИЗ сувременог, већ давнашњег. А, колико ли је мучно младоме писцу уметнички наСликати u живот, који свакога тренутка пред очпма гледа! Честити оваЈ Србин, рођен у Фрушкој Гори, свршио je основне школе у Шанцу, камо му је отац пз Војводине прешао, и неко се време тамо бавпо (отуда нридевак Шаачанин), а затим је учпо у впшим школама у Аустро-Угарској, те је био Факултетски образован. Краткога века својега био је сиромах, алп је песничким својим радовима јако цењен код своЈпх другова. Умро је од сухе болести, 1847. год. у Иригу. Други j'e приповедач Дачљан (Ца.чјан) Павловиб, (рођен 1840. год. у Новом Саду), који је, сем прпповедака певао и леппх песама, а Ј>адио је и на научнрј и поучној књижевности, бпло ориђнналне саставе или преводе. Кад је ириповетку Јелку написао, било му је око 22 године. Као и Павле Поновић Шапчанпн, тако je п он био Фалултетски образован. Живот је свој прерано завршио самоубиством, године 1866 у Београду, као иижињер министарства грађевине. Ј<лка (стр. 35.—54.) пос-матрана у целини, према начипу своје обЈ»аде, пре личи на песму, но на приноветку. Од оне lijme одликуЈе се тиме, што је пз сооскога живота у Кнежевини Србији (пре СЈшскога ослобођења од Турака) и што је у њој одушевљења нрема Српству (Србину u Српкињи), израженога у реФлекеијама. Сем тога, и ако је у њој, каоиуоној нрвој, врло кратких слика у којима главне особе раде, инак се га Ј»адња овде брже збива, него ли тамо. Слике су више уметнички изведене у оној првој но у овој другој причици. П карактери су тамо нрпЈтднији. но овде. Пван и Јелка сеоски момах и девојка, ни но својем говоЈ>у ни ио свом нонашању не изгледају налик на сељане. већ су то само но имену. У стварп, онп су момах u девојка из града, такве особе каквих је највпше пред нишчевим очима п могло бити.