Дело

као што горе видесмо. министар никад није дужан да поступн по примедбама Савета. Отвар може само изићи пред Скупштину у којој опет министар, имајући нриступа у Скупштину, може своје гледиште бранити, докле друга страна, Државни Савет, у том спору неће бити, званично бар, заступљена. Колико у оваком систему има гарантије за права приватних није тешко оценити. Уставом од 1888. год уклоњена су ова два недостатка раније организације тиме, што је Државном Савету дата непокрет ност п што су решења саветска постала обавезна за министра; другим речима министар је увек био дужан поступити по одлуци Државног Савета. Али све друге мане у организацији Државнога Савета као админинистративнога суда остале су и под Уставом од 1888. као што су биле н под Уставом од 1869. год Тако нпр. ни тада. као ни раније, претрес по једном административном спору није могао бити ни усмен ни јаван. А усменост и јавност као што је познато, важни су моменти за правилно решење једнога спора. Шта више, и онда као и сада постојала је за Савет обвеза да министра иозове у седницу ради усменог саслушања свакад, кад год је Савет био склон да његово решење уништи. Министар је том приликом могао усмено објашњавати и бранити своје решење; док, међутим слично право закон није предвиђао за иојединца, односно за његовога браниоца, којн је повео спор против решења административне власти. Значп, да је и онда, као и сада, појединац, дакле већ и иначе слабији парннчар, био мање узет у заштиту него ли јачи парнпчар, т. i. лдмпнистративна власт. Мећу манама овакве организације ваља нагласитн и то што ни закони ни устави нису никад у нас прописнвали довољно услова за саветника. Из онога што сам до сад изнео може со видетп да Државни Савет, бар онда кад решава о административним споровима, врши Функцију судску. Он има да решава о сукобу између једнога приватнога и административне власти исто онако као што јг,дан судија грађанскога или трговачкога суда има да решава о сукобу између двојице приватних. Његов је иоложај још у толико деликатнији што је. у споровима о којима он решава, вазда у неколико ангажован п ауторитет