Дело

ТаУКАЦ СКАКАВАЦ 419 — Ама шта је то било ? викнух ја... Кунем ти се Богом, да ништа не знам ! — Па, вал>да, знаш, да је Марта побацила, зато што је Жвр (оно псето!) ударио ногом у трбух ! Сад јој се дало на горе. Фифини се растровала утробица. па је једнако у конвулшијунима. «Кумаран каже, да се боји, е дијете неће дочекатн сутрашњег дана. Ја иотрчах без душе к Мартиној кући. И ако нијесам разумио шта је Марти — јер нисам разумио ону ријеч, и ако сам мислио да сусједа претјерује, опет сам вјеровао да је зло. Тада сам разумио зашто је тетка била једнако зловоњна, зашто готово није избијала из куће Мартине, за све оно вријеме, докле је киша падала. У дворишту не бјеше никога. Тамбур је куњао у дрвеној штенари. Из стојнице допирао је глас Курсупов, којим је теиао Лулини и Капуралу. На уласку мрачне конобе горио је Фењер, као оно на дан свадбе. Кад уђох, загуши ме мирис од впна. Одозго допирао је њечији глас. То није био обичан говор, него мп је напомињао учење каквога ђака. Пошто тако ностојах, претворивши се сав у ухо, познадох да је Ђуканов глас и учини мн се као да молитве чита. Њеко се искашља и поче трти ногом подину, па се насмија и стаде њешто говорити. То је био глас моје тетке. Хиљаду мисли пролеће ми главом. Вратим се у двориште н зовнем Курсупа. Он изиђе из стојнице звпджукајући. Једва га гтознадох. На њему су биле нове новците ха.љине приморскога кроја, а бјеше се умио и ошишао. Он ми се примицао својим вјечптим, блесастим смијехом, па се раскорачи преда мном. — Гле, Бога ти, како си лијеп! Е срећне ти нове хаљине. — Е вала ти ! вели он. * — А како је господарицн ? запитах. — А она лежи... Хоћеш ли ти сутра с нама да купимо маслине?... Госнодар је рекао, да ће те звати. Ти ћеш узјахатн на Капурала а ја ћу пћи пјс-шке. — Дакле, господарица лежи? прекидох га ја. — Ја како, рече Курсуп п поче опет звиждати.