Дело

ТаУКАН СКАКАВАЦ 425 бабицу и још Maibe лијечење забибереном ракијом. Кажем, да је од почетка јесени побоњевала од грознице, а сад, у размаку од десетак часова, да јо имала два наступа конвулсија, пош.педњи наступ јачи. За тијем почех прнчати о Марти и њенијем приликама, као н то да болује од иазеба Али, видећи да ме не слуша ни на једно ухо, ја ућутах Кад стигосмо, Курсуп је сједио пред кутњпм вратима, зловоњан, па ни да се помаче, — Дигии Фењер, иа свијетли пред господином уза скале. рекох му. Он опсова кроза зубе, па устаде и одшуња се у стојницу. Ја онда иотекох и дигох Фењер, али у томе зачух јецање у мрачној коноби. У углу, поред рпе маслина. сједпо је Ђукан на земљи, саставио главу и кољена и јеца. Рука ми задрхта, у мал’ не испустих Фењер. II рекох: — Свршено је, госиодине докторе! Доиста је дпјете умрло ! — Па хајде, кад сам већ гу, рече он мрзовољно Овај впнски мирис, ово је нездраво, а, како видим на таваници нема штропа ! И он опрезно пђаше за мном уза стрме степеннце. Чело главе ФиФинине стајала је Анђелија са запаљеном воштаницом у руци. Тетка је чинила неке чудне покрете, а Марта је клечала на под заронивши главом у душек. Женске не скретоше главе на наше кораке. Јадна ФиФина у самој кошуљици бјеше заковрнула, а руке и ноге трзаху се силно. Зјенпце јој утекле на вишс, те се видјела само бјелина очију. Зуби јој бјеху чврсто стиснутп, поздрве раширене и црвене; лицс јој је играло. Дзекар даде знак тетки, да не дира малу мученицу, па је стаде мирно посматрати. Дуго је тако посматрао, па се мало намршти и отиде да сједе за велики сто, зовнувши прстом тегку. Њих двоје узеше шапутати и он показа главом на Марту. Најпослије он извади из шнага лисницу, откпде листак и стаде лагано биљежити писаљком За тпм њ х двоје по!;Оше Марти. џ — Устани, Марта! вели јој тетка подижућп је Ево т.