Дело

ЈЕДНА БЕЛЕШКА 453 С премалећемЂ Тх.взрће†данакв иде, Носи теби Угодне дарове, Тихе росе, зелене дЗбраве; I wmi> ће тп лепша радостЂ доћи : Жарко ће те сУнце »грелти, По планинам!> снекг »коинУти, Пролетне ће тнце проп^вати, По нланЈнамЂ цвећ1> нроцветати, По бостаномх р8мене р8жпце. Весели се сва землш словенска, Koa ecu маика <3 Јонака. Top^ie рода ведикога, Кои згуби змаж жестокога, У Либ1ик>, под ТролномЋ градомт>, Градг пзбави ffi велика гада. У Л1б езеро бјлше, У езер8 змап не малп биАше, Ждер1лше koh1i (вседлане, II Јонаке добре <вр8жане. А ffi страха и невол^ћ ©ве, Град м8 даје мита и дарове: По ћевоик8 и печен8 »вц8. Кад' м8 граде мита не даваше, Хаждаха га сама 8знмаше, Пзт> езера главу издизаше, Страховито звижда према град8, Искакаше град8 на беден8, НачинАше мертве на стотине. А <i) страха и невол^ћ шве. ГрадЂ м8 даје мита и дарове : По ћевоик8 и печен8 и*вц8. СавЋ се TpoAH-b редомЋ обреднш, Редак дође ® Тролна кралкз, Да мнђ даде um’bpnS јединиц8. Коа но е едина 8 кралА. Да е коме посл8шати Ада: Како плаче в ТроАна кралкЈ, Како 1шгћрц8 жали u целива, Како с8зе рони u пролива. <двако е кралк) говорисо : , Ао) шћГери, мое дете драго, А ће ће ти п8ста младост tboa. Ab> шћ-ћри, све уздане мое, К8да ће ми бело лице твое. ИмадиА тебе единиц8,