Дело

454 д е л о Кад’ ми истомђ беше за кралицУ, Кћ^ћдил те, кћери, ©кр^инити, II на свое место поставиги. Сада ми те валл изђг86ити, II за тобомЂ сузе проливати." Доволно се кралво наплакао, Па е своеи кћћри roBopi®: „Узми, Саво, мое дете драго: ВисерЂ злато и каменћ драго, У кое и е неброено благо, Ч^дни 6icep сасЂ восточни страна, II на р8ке деветЂ перстенова, Сваки валА по деветЂ градова, Узми нолсђ S сУвога злата, II но нћм8 6icep и каменћ драго, КаменЂ едан до дрУгога, Ето време 3 8дае твое, Зови, Саво, собом ТрОАНСК'8 господУ, Нека теби бУд8 за девере, За енћие троАнск# господУ, Мол’ се, синко, алкарану Бог8, Не би ли те тога саклони«, II немила змал ногуби©.“ (Об8че се лиепа девоика. Да е коме погледати*') ч8да, Прелива се диба и кадиФа, На ћевоици вилкз се златни б8р8нчуциг У р8ци © кита феслиКена, На глави © алемг каменЂ драги. К8дђ се годер ©на окреташе, Са све стране светлостЂ 8дараше. Пође Сава преко града сђ плачем, И где готђ »на кога с8среташе, По свакога свога ноздравллше, А наивише кралљ баба свога, Да би сердце fi камена било, Изђ нћша би с8зе удариле. Пакк ©доше зелен8 езер8. Доволно се ©нде наплакаше, Пакт. госнода натракЂ побћгоше, А девоик8 с нлачем »оставише. (Оста сама лисна девоика, Borb нареди светога Тхорћшо, На ћогату конк) великомУ, *) Место погдедати стоји послКшати, али је у загради, и изнад посл8шати cto.Lh погледатп.-