Дело

455 ЈЕДНА ВЕЛЕШКА Бобно кошгк на, рамен« носн, Те девоици божиго номоћт> дае, А Кевоика с$зама шбира, Подђвивђ рУке 'Rophio вговара: „Богв ти naw незнана Aeaiw, 3’ главомЂ богме бежи без ц^бзира, Нама овдн нема разговора, Изи Ки немила хаждаха, Из WBOra желена езера, Прождрпеће и тебе код мене.“ Говори^ светии Ћорћие: (0 ч8ешт> ли, кићена девоико, Би ли мок) вер$ веровала ? II моимђ се крстомЂ прекрстила ? Ако бп ми божпА помоћг бша, А би тебе тога саклонш, II немила змал саг$бш.и Говори mS кирена девопка : ,Да ж знадемЂ незнана делисо Да с$ теби то дали небеса, Да ти тако сотворишв чУдеса, А би твок) вћрУ вћровала, И твоимђ се крстомЋ прекр’стпла.“ 1ошв девоика речт> не изђ8сти, Змаи немили езеро зам8ти, Изђ езера главУ издизаше. Ађ гИорћие гоначкога рода, Не ®ст8па добр8 конк» хода, Већг потеже © злата дизгине, И повикн8 изђ герла биела : „Помоћљ б8ди © вцшнћга Бога !“ А понесе коплћ са рамена. Те 8дари змал проклетога, У чедгости ада неситога, Пак ©гпаса свплена полса, Лк»та змаљ веза cdko врата, Полсђ дае кићенои девоици, Поведоше у иолћ либшско. Да е коме погледати бјло, Змаи звиждаше ч8до страховито, К)нак виче танко гласовито : .Покрстисе бане сурлшне, Ето тебп змал немилога.* То се ч8е до Тролна града. Препаде се © Тролна кралк),