Дело

456 Д Е Л 0 Те се крсти на средт> бела града, II ш H'feM'b воиске до триста хилАда, Пак 8зпма клшчеве © града, Из^носи мадеме © злата, Што шнаци носе око врата, Те шн даје воиводи Ћор£т. Пакт> говори © Тролна кралш: лНа ноко ти по крал^вства мога.“ А ћевоика ноче и за свога Маглета достоинства твога. Тада и Ћорћие саблго повадио, ЛштН змаго ©сече м8 глав8, Иа шста © таи дан!> Наста Ћшрћевдант.. Ова би белешка можда остала оволика, и не бих можда имао шта више рећи, да ми г. Петар М. Илић, проФ. пз Алексинца, на неколико. дана ношто се вратио из ревизије основних школа у срезу трстеничком, не каза како је у ревизијп слушао једну необичну песму, за коју му се се учини да има у себи нечега особитога. Због те оеобитости песмине он је замолио учитеља из Медвеђе, да је по казивању гуслара нрепише. Још док ми је г. Илић казивао садржину песме, ја познадох песму из Речице. На моју молбу г. Илић је био тако добар те ми је ту песму дао на употребу. Кад сам је прочитао још боље се уверпх да је то иста песма коју горе иснисах и ја овде исписујем и њу у целини: Весели се, Босно, земљо славна, Баш која си на гласу одавна! Ето теби лепог иролетија: Јарко ће те огрејати сунце, Оконнети снези ио аланина, Процветаће цвеће по иољана, У бостану ружнца румена Пропеваће тице но шумама, СвакоЈаке проносити гласе, Сваке гласе песме умиљате. А још ће ти већа радост бити, Коју ће ти Ђурђевдан донети, Свети Ђурђе свако нарочтије, Он бнјаше исток Падокије,*) Он бијаше рода витешкаго, II он уби змаја огњенаго, Баш у Либи код Тројана града. Ту дубоко језеро бијаше, Змај немили у њем’ иребиваше. Њему дају мите и дарове : •) Можд.ч је ово грешка место „пч Кападокије“, као што стоји и у Качића.