Дело

CTAPII ТРАЧАНИ 73 трашњости се полуострва као прнјатељски и ненријатељски народи истн. цаху Бугари, Словени, Срби, Угри н ноитиски номади стеини, а да се говори н о поданицима романскога норекла, није било никакога узрока. за то ее о њнма п не сачува спомена нз тога доба. На јавност иочињу избијати вестн н сведочанства, да је бнло на Балк. полуострву остатака псточнороманске, „влашке“ народности, растуреннх којегде, иолитичкн и екоеомскп исцрпених н то око Пннда, у Маћедонији, у Родони н Балкану (Хему) н у срнској Раси. У овом ногледу сачуваше нам више сведочанства влашкн дијалектп у своме романском наслеђу но хрисовуље, други документи и историски сииси, особито много прилога о социјалном и економном стању минуле епохе културне и поред свега тога. што је романск < liugua rustica пуна и пренуна словенских састојака. Тако су нам тп днјалектн сачували назнва из црквенога живота, а из доба Теодосија II. имена данака. назпве о економном стању н приликама, које су само могућне биле с ову страпу Дунава, а не у Трајановој Дакијп. Ко дакле хоће да потнуно решн „влашко“ пптање, треба да му цри том послужи за бакву проучавања романска-влашка Језгра у тим дијалектима романским.1) Псточно од Беса живљаху на Марицн, Тунџи и Еркену Одриси (’Oopoaat) koju су касније но родопска племена отишли нз северне им нрадомовине. Кад су нродрли кроз Хемске кланце. прво су достигли у поречнну реке Артескос (’Артrjaxos), коју они назваше Тунџом (Tov£o;). Онде, где се саетају Еброс u Тунџа подигоше град, којега име на беском језику глашаше Uscudama, доцније ’Opz'izla. (’Opsa-ćacJ, а још доцније у римско доба, Hadrianopolis. Одрпско име иочиње бпватп познатије истом од персиских ратова: после тога узднгоше се Одриси над осталим племенима и основаше државу, чиј се владалац титуловаше ©pr^V.oov јјао:AZ'j;). Тукидид нам је изложио постаље одриске државе. Један од најзнатнпјих одриских владалаца бсше Ситалкес (Есгалхг^), познат због великих ратова вођених са суседима, у којима је доста државу раширпо. Син му Сеутес (-гбУ-г^) господараше над свом земљом од Абдере до ушћа Нстра (Дунава) у море. од Византије до Струминнх извора. Стари писци причају. како злато п дарови имаху снлна утицаја на владаоца и дворане му. Након смрти Сеутесове раснаде се одриска држава, једнп се владаоцн мењаху. да уступе место другима, све док Римљани не овладаше источним делом Балканскога нолуострва и од Трачке створнше своју провинцпју истога имена (46 г. нре р. Хр.). Да споменемо неколнко илемена, блиских сроднпка Одрисима: као нпр. Бене (Bevvot, Benni) близу Корннла на доњем Ебру, можда све до мора: Кене (Katvvoi) јужноисточно од Одрнса до Нроионтиде: Асте (’Aoia: Astae), у чијој земљн беше град Ви^и7ј агх regum Thraciao, садашњн AViz*'li i) Питање о меету иостанка румунске — влашке народности предмет је многих списа, научних п нолемпчкпх, о њем су ннсали многн славнн научници и „патрноти". као год о нашем ,маћедонскомц питању. Да споменсмо Рислера, Хј/нфалвија, Mhk.ioгииКа, Јуша. Ппча и др.