Дело

74 Д Е Л 0 Самеје у стратегнји но њнхов}7 имеву названој; Целалете (Ко'.лалг)та;. Coelaletae) maiores et minores близу Родопе: Селете (-s/./.^ts?) у средњем Хему. Овамо треба уврстити и нека трачка племена, чпја се пмена завршују на —Yr/P°) —gerro, као Ветегере (Bette-gerri). Другере (Drugerri) ц т. д. Узгред треба споменуги u Трибалс (Tpt^a/Aot, Triballi) који. ио Херодоту, жпве на саставу река Ангра u Бронга, западнс и јужне Мораве (УАууро? и Вроууо?), где је Трибалско иоље (-sotov xd 'Fptpaллг/.dv). Трибали живљаху поглавиго у басену јужне Мораве; на Косову иољу беху Дарданци. Низ Мораву Трибали допираху до Истра. на истоку граничаху с Тилалетима и Трерима. Овај се народ дуго и јуначки борио за независност. Хераклидес Понтикуе прича да су Трибали ишли у бој у четвороструким убојним редовима. ако бн пак мужеви „нлећа дали па бежати стали“, стајаху иза леђа ТЈшбалске жене, као у Келта и Германаца. да их бадре, храбре u у бој враћају. Обичаји им беху цросги п сурови. грчки ux писци описују као суште дивљаке, а АристоФан изводп на нозорницу Трибала с маском варва]»скога бога — за нрцме|> варварнма, којн у говору грчки ужасно квари hiij). */.aXavt v.dpauva xat реуалa (jaat/.tvau уместо xa/.r(v v.iyrp zat (isja/.rjv paat/.stav. Ово племе ирво ногнада нод илирске Аутаријате, на исток са занада ногиснуте Галатима (Келтима), који се из нсточннх алписких нредела померише даље к југоистоку. — 376 год. нре Хр. j). бежаше 30000 Трибала и достигоше са женама н децом до Абдере. Али они бежаху и на друге стране, тако да долажаху у сукоб са Скитима. Филии и Алексачдар против Трибала мораху војштити, наих овај и нобеди. — Уској)0 за тим разлн се пз алписких покрајина „галатска* бујица преко свега нолуосгрва, која и међу трачкпм нлеменима направи п}>авп дармар. Једне чете галатске нродреше до Месте н Струме. Друге се га* латске чеге настаннше на Морави u оне, нознате нод именом Скордисци (X*/.opotaxotj упадаху у суседне крајеве Поморављу е огљем п мачем. Скорднсци су* позадуго узнемиривалп провинцију римску Маћедонију, али нх Римљани најиосле и савладаше1). Ј.Гзмеђу Бида (Utasi и ЧибЈшце (Ciabros) осташе остаци Трибала, о којима говорн Нтоломеј. У Mecnju се још за ТнбеЈшја разликује ТрибалиЈа. Пме Трибала носледњи пут сномпњс се за Диоклецијана, којн писа једно пнсмо in Triballis: а шго Внзангннци у срсдњем веку употребљавају назив Трибали (Tptia/Aot н Tptpa/Ata) лако је разумети, знајућн, да је то због њиховс тежње да сувремене на]>одс’зову старим геограФСкнм у заборав палим пменима: њнма дакле, iispp/.ot н TptjjaJAot беху синоними. Хан тумачаше етнмологију „'Грибал“ као „троврхим, Томашек нрема сложеницн tri-bala, чија друга иола пма СЈ»однике у сг. индиск. bala моћ - као вјјло моћан, бујан. Да јо некада било Келта-Галата на Дунаву, Морави н Нишави нс можо бити боље °ведоче келтиека имена Sinrji-đunum (упор Lug-đunmn, Лнои), Tahntn. (rrrulatn, Xurissus, Remessianu. i) <» овим ксдтнскнм кретањима сиоменуто дело d’ Arbois de Jubainville-a II, u K. Mullcnbot. Ileutsche Altertbnm.sknnde, II JJand, још и Grande Encyklopaedie, Celtes,