Дело

CTAI’II ТРАЧАНИ r~r <5 Томашек држи да he u пдеме Серди (^spoo') у Софпској обдастп (отратг/Јча 1арс:хг(), битп Трачани. пошто нема узрока сматрати га као кедтнско. Садашњи Ср1здец. СоФпја (визант. Tptaoćua) врдо је стара варош, а име ie само према сдовен. законима гласовнпм иромењено из старнјег несловенског имена. Галатн. који у веКим четама иродреше у Ледаду до Додоне и ДелФа а с друге стране у М. Азију — стално се настанише у иодножју Хема, где основаше разбојничку државицу и самн се наззаше Тулити. Тулени (T'j/ата: To/.svo') према главном месту своје државице, Тули (Толуј), коју је основао Бренов друг Commouturios. Тудити прошире међе својрј државшш до Гизантије, којој носташе несносни суседп, од којих је морада мпр новцем куповати. Јиречек мисди да he раослe:ov Тблгј, бити где је сада седо Тулово у Туловскоме кољу на горњој Тунџи, источно од КазандЂка. У том се крају находе многе могиде (тумуди) у којима се находи бронзаног н гвозденога оружја. У старнм изворима номиње се још пдемена у опсегу Тракије, а о чиЈе.ч месту u иорекду ништа није познато. Б. Севериа или гетска илемена Иосдедњи исе.Бенпци трачки са севера, ксји се упутише преко Дунава к Бадкану (Хему), а где већ затекоше нешто старнје мнсиске досељенике, беху Гети (Fs-ai иди Ггтгр/о: по Аријану). II ако тек у римско доба би уочена једнакост Гета и Дака ниак не треба одваЈати оне п]>ве од гдавне масе карпатскпх ндемена. Мучно је докучити етимодошку вредност имену Гета Томашек п])еддаже „Ganger, Schreiter, ходац. пастир од кор у'е; у’е ићп, уиор. грч. jjO’j—,ј>/Т’.с, дитав. getis, gatwis, gatwe паша испуст за стоку, удвојену основу имамо у трач. — дачком ze-gete. zegetusa, упор. санскр. j'fgat, грч. (hpат. — Иозната је нохвада Херодотова. с којом уводи Гете у историју: о: Гетас врг/хtov šovts; dvopr/.отато: ха: о:ха•.отато’.. Кад Ј'рци ступише у трговачке свезе с прпморским гетскодачким пдеменима, изгледаху им тн још у Омнра спомињати „људи који кобпде музу и (кобиљим) се мдеком хране“, суседи Миса, као „врло п])аведни .i.y,T,Hw, тако да их један грчки беседник назва „најправеднијима од свих варвара, врдо налик на 1'ркец. Културом и{)омењеним н изнеженим људнма, као што беху грчки колоннсти, чпњаху се Гети према евојем простом н природном животу као необичан coj л>удн. Гети, н ако беху врло храбрн, iioun о им земља беше на ударцу источним ордама, не могаху спречити, да не предузимају нљачкашке иоходе Скити н други источни номадн нреко њихове земље ua друге народе. Дарнје н Ситалкес покорнше под своју вдаст 1'ете. — Грцима нарочито паде у очп у 1'ета ве]»а у бесмртност душе и обожавање божанства Салмоксиса (ld/.jio::r . Иоодавно је сличносг имена Гета1 н Гото: наводпда учене људе на мисдп, како бн се могда та два народа, 1'етп п Готп. довести у генеточку" свезу. Од старих ппсаца спомнњемо таке огдеде Касиодора, од нових Јакова Грима, којп се веома заузимаше да овој поставци удари научпе