Дело

76 д к л 0 основе. Међу тим му свеколики труд би узаман. — У старпх писаца Геги имају предикат ol а&аvat^vcs:: а некл велику храброст овога племена тумачаху вером у бесмртност. Гети вољаху музику и нмаху неку врсти цитре (•/.'.O’apa; г/угл^. — Пз гетске прошлости но нешто се зна: гетски крал> признаваше врховно старешинство Фидипа Маћедонскога који се оженн његовом кћерју, Медом, а раније Гети признаваху као сизе])ене одриске краљеве. Александар и други маћедонски владаоци иосле њега огледаху да покоре Гете с оне стране Дунава. Послс тога се о Ге гима врло мало зна. Грчки колонистп на Црноморском приморју лепо живе с Гетима. тргују, шта више међу собом се жене н удају. За разне Фабрпкате, со и вино они од Гета добиваху храну грађу и робове. Морална слобода п распуштеност у сваком иогледу беше карактерним обележјем и Гета као год осталпх трачких племена. У обичају беше многоженство. Ну ппак много поштовах}г аскете и људе што нагпњу к свегом животу и ови синови прцроде, који иначе не стављаху пренрека евојим пожудама п иохотлшвостп. У моралном иогледу описује Овид Гете из околпне Томе у врло неповољној свеглости. Као ратоборно илеме Геги иђаху увек наоружани луком с отровним стрелама. Грчки комичаЈш за пример брбљивости и хвалисавости наводе Гете. Једном речју и Гети беху варвајш, као год остали Трачанп. Зна се и за неколико имена мањих гегских племена, о којпма се ништа иначе не зна: Аоди (Aodes), Кау^ди (Caugdae) становници брежуљака, хумљани; Кларији (Clariae). u ио Страбону Корали (КораХХо:) у Хему, које Овид находи на Дунаву (flavi i pelliti Coralli) норед Јазига, сарматске орде- У гетску су земљу дошли сарматски Арејн (Arraei : Добруџа се зваше Scvthia minor. Гетска су племена Теризи (ТерДо: н Кробизи (Kpdpo^o'.) од хемових огЈ»анака до Одесе (Odesos). — Код Халмириса у М. Скитији сгари писци сиомињу Троглодите (Трсоулообта:, становннци нећпнски од тршуХг, пећина), којпма су може битн тако име далистога, ш го живе у становпма налик на нећшп, у т]>аповима, трском н ћубретом покривенима, који се п сада могу вндети у Јерменској и на доњем Дунаву. На североистоку Гетима живљаху Скити, који вођаху чесге ратове с Трачанима н нобеђиваху их. Ну кад нропаде сила скитска, од Скита заосташе ca.no иеке хорде око Олбије: у степама иак носгаше нови господари све до Дона Сармати, нјшнско илеме, као шго је доказао МиленхоФ. К Дунаву се нјшо примакоше Јазигп, који одатле, не зна се гачно када, ПЈшђоше у средње Нодунавље и Потисје. На место Јазига у старим им местима јављају се сарматски Роксоланн. Велике iijiomchc наступише на северу од Карнага. Ту се је нређе додиривала трачка народност са словенском. Ади се међу њих углавише лВолким — Келтн (Галати), а за њима нсточногерманска племена. Пз ове етничке мешаване носта мелсз-на|)0д, у којем германскп елементи пре тсгогае — Бастарни. Тај се народ раширп дуж нсточне надине Карпата cne до Hjniora мора п ушћа Дунава н тако обгрли трачку домовину