Дело

СТАРП ТРАЧАНИ i i жедезним загрљајем. У тпм крајевима Бастарни исиоградише градове и из свога утврђена завичаја стадоше нравиги исиаде ндена радн на југ. На том се нуту сретоше са кедтнским Скордпсцима и осталим кедтиским идеменнма. што се као бујпца раздише но земљама на југопстоку од Адна. У Кариатским горама живљаху до у историско доба Агатирси ('Ауа-ihjpaot) т. ј. нрема скитском том нмену 'оиаки, зди' Тирси (06pao:)r јер зепд. u санскр. адћа има значење ’оиак, зао’. Ово ће пак бити према скптском изговору нромењено трачко нме Tpaoaoć, Koje носи н једно племе у 1’одони. Обпчаји u начнн жпвога Агатпрса управо су трачки: ст. нисци пстпчу раскошан жчвот овога народа у сваком погдеду. Држаху обичај заједнице жена под изговором, да их то чини „народом од браkeu без завпсти п вражде. Можда ће у овоме бнти и хумора Одбпоподита, крји беху нешто начули о раснуштеном животу Агатпрса. За здато, које добиваху испирањем пз здатоноснпх река, шго с Карпата теку, куповаху јужне и из дадеких крајева пропзводе : бпсер, ћплибар и цинак. У њпхову зем.љу доснеше е трговином новци разнпх грчких градова, што имађаху око Црнога мора својих насеобина. — Аристотедо нам прича о једној вредној спомена особинн Агаткрса: они све евоје законе у обднку несама предаваху новим нараштајима, као кедтиски друиди. Они поштоваху божанство налик на дачког-гетског Залмокснса и имаху мнтове с Дионпсовпм култом у свези. — Ималп су пдеметво ио рођењу: тетовирање служаше му за обележ]е : у когајегушће u више кожа била ишарана, таЈ је све впшега ранга био. Кад дођоше Римљани на Дунав, ншита се није знадо о Агатирсима, те ће свакако бити номеренп к северу. У то доба дачко име избија на иовршину. Некадашњн Трауси (Tpaoaoć), браћа u суседи Гета (= Агатирси),. сад се, у рпмско доба, ирозваше Даци (Daci Aaxoi, Аахос и т. д.). Тешко је протумачитп, како се јавидо н рашпрндо ово име. Лео је у иосдедње време овому пмену тражио сродство у санскрт. речи dharala 'тркач' од кор. dhav —. dhu —, Томашку пак изгледа згодипје довестп га у свезу са трачко.м речју deva, dara 'насеобина' од кор. dhe—: dhe'ставиги, наместнти’, гако да бн Daci значили ’стално насељенн људи', и ако бп могдо бити свезе с кореном dac— 'иоказати', те да то пме етпмодошки значи људе, који се разу.мевају, као герман. tiuda и слов. словћме. Страбон, но грчком обичају, зове Даке Гетима и ведп броулигсто'/ тоГ; Tpaq:v evoc:. То нам потврђују нмена лпца н места, шго се сачуваше. — Први дачкн краљ, чије је име забележнла исторнја. беше Ородес (Oroles), којн се дуго и несрећио борио с Бастарнима, који беху на врхунцу своје моћп око нодовине II в. пре Хр. Да се не бн бавили иосдовима, недостојним мужева, а то нх је чекало, ноддегну ли Бастарнима. Оролес уди тодпко храбросги н нрегпућа својим људима, ге прегоше мушки н нобедише Бастарне. Доциије видимо Даке. где помажу Скордисцима у борби протнв Римљана. Други знаменитн вдададац дачки био је Боирсбиста. који је у договору са свештеншшма извео