Дело

Д Е Л 0 78 многе корнсне реФорме у уређењу с-вога народа и тако иомогао да народ морално ојача. Свештенству на челу беше Asv.ai'vsoc, о коме Страбон вели да је био аvr(p уог^, т. ј. тобож дошао из Јегиита. У планинском пределу норед реке уздпзаше се свето брдо Козуа-ог/о;, код којег беше народно светилиште, у коме тобож борав.ваше највиши бог, Залмоксис. Ту je боравио и „божји заступник“, првосвештенпк, удаљен од људи. тако да је с краљем и слугама његовим само опћпо, находећи му се •својим с-аветима. ако му буде до потребе. Савети му се зваху „божје заповести“. Народ се радо нокоравао краљу, впдећи у његовим заиовестима оличену 6ожју вољу. Да би народ морално укрепио, Биоребиста у договору с ирвосвештеннком убеди народ, како је нотребно не иитн впно, повадити лозе. Уз грезвеност у дачкој војсци завлада велика строгос-т. Ето тако се Даци трезвеношћу и послушношћу брзо оноравише од ударца, што их у несрећним раговима раније иретриеше, за тпм храбро нападоше на своје непријатеље, које не само победише, него и многе народе себп потчинише Херцинска шума беше граница према Германдима, а ту сеђаху Anmies, колективно име за келтиска племена. Сад су Бастарни савезници Боирсбистини. Боиребиста је упадао. пленећи, преко Дунава у Илирију н Маћедонију. У савезу с галатским •Скордисцима, који жнвљаху на Сави н Морави, нападао је на Теуриске (Норичане) и Боје, од којих осташе мали остаци око Блатнога језера. Дацн беху озбнљни римски противници: aOorr^pov */.a: 'p'.Ao~o).spov у.у.1 ysttov sftvoc. вели стари историк. Ништа се више не зна из нсторије о Дацима осим њнхових не* нрекидних и крвавих рагова с Римљанима. Њиховим упадима на полуос-трво стадоше на нут Римљани, на западу их ометаху новн сарматски дош.кацн у Потпсје, Јазиги. Псторију дачку завршују крвави ратови. вођени с рпмским нмператором Трајаном за независиост н слободу на живог н на смрт. У тим се витешким борбама нрославио Декебал. носледњи краљ дачки. Због овог јуначког отно]>а, на који је у рату с Дацима наншао, Трајан се одлучи да утре сасвим дачко племе: илатише својом главом таку храброст чланови краљевскога дома, илемићи и знагни мужеви, а сви други за оружје дорасли Дацн, који носле рагова осташе у животу, бише као робље испродавани. ЈПто још оста у живогу псиод бригког мача. нороманн се већ у другоме колену, гако да ни једнога циглога имена дачког није ос гало нз Дакије за римско време. Колонистн. сакупљени с разних страна (из М. Азије, Тракије, Маћедоније, Далмацнјс, Паноније) беху у Дачку доведенн н насељени Пошго се само римски говорило. дачки елеменат пронаде без трага. Али се не могу тако брзо истртп п изгубити геограФСка имена (места, река н б]>да). На Пголомејеву Pinax-y у Dacia Tiaiana находи се означено норед римских касгсла и много отворених месга ('dava) из дачкога доба, као што се сачувало н остатака неких дачкнх нлемена. Ако изузмемо народе, одПтоломеја именоване по знатним меетима (Alhoceuses, Ratacenses и т. д.), за 'гпм иноплемеие народе, Аиарте ('Avap-o: н Теуриске (Tsop:axo:), који се