Дело

CTAPII ТРАЧАНИ 76 зоог Јазига преселшпе у с-еверне дачке крајеве — остају са.чо трп илемена као дачка : Биефи (BtTj^ot), Кејагејси (Kstay£taot) и ПиеФвузи (Il'icf£'jyot), размештена редом једно уз друго од р. Тамиша, па до на левн брег Дунава источно од реке Олте. Пз тих крајева нема рпмеких нлтннеа. а геограФСка су имена нрава дачка. ,Под навало.м германских племена, Вандала и Тервинга, Римљани еу након 1Г>0 годпна очпстилн нровинцнј}' Дакију. Легије и провинцијалн нређоше на другу страну Дунава и тамо поста нова Дакнја. Daciu ripensis. Али треба нагласитн, да све римско-романеко становннштво нпје отншло из Дакије, ве!» прост народ: настири и ратари, занатлије н трговчнћп заосташе u римска имена предадоше доннијим становниннма. Германско заузимање Дакије беше иривремено, напротив насеља, што их основаше Словенп. беху трајннја, тако да романски остаци не могаху се одржати. него нрелише се у словенске насеобине. Романска језгра иак сувремених влашкнх дијалеката упућује на крајеве јужно од Дунава и на онај sermo rustieus, какав се био развио у трачкоилирској днецесн пзмеђу 400.—600. г. по Хр., — те је овај влашкп имнортован у доцнпје време с Балкан. полуострова. Пзван римске ировинције Дакпје било је нлемена дачкога иорекла (рар(Заро: аj-ovopo:) поред Бастарна и Трансмонтана (Трансјугптана), који живљаху независно на горњој Tucu п у изворноме нределу Впсле. Поред њих жнве Арсиети (’Apa^rat) у чијој земљи беше ’Apaovtov н S£-toaoa. Другп еле.менат имена Сабоци (^apa>xot) сведочи, да то беше име дачкога племена, упор. — pu>xoi у Коато-(3б)хо:. Оно се племе спомиње у Маркоманскоме ратз*. — Даље на истоку живе Пиеншти (П:£уу:та:) можда тако названи, што жнве норед реке ПЛууа. Мало јужније од овпх забележени су на Пголомејеву Pinax-y В:£ооо:: спомињу се као учесницп у Маркоманском рату. Име места Беско и нланински венац Бескиде Шафарик н Лелевел доводе у свезу с имено.м народа „Беса“ : али они беху јужније од Дукљанског кланца, кроз који продираху вандалска племена, нсточно од .Бура, ВоОро:, германскога илемена, што у суседству беше с Јазпгпма. Поред Анарта, и Теуриска, уза саму северну границу дачку, находи.мо Костобоке (Коатор(Тr/.o:), до овпх Бастарне све до Дњестра (Tvras). да.ље к југу Карае. Костобочке ће бити насеобине Карсидава и Клепидава (Kapatoaua н Клг(-:оаОа), које спомиње Птоломеј. У дачкој н трачкој но.менклатуЈш находимо доста застунљене елементе хоото - п pOrAOi. Ову другу полу сложеннчну — (Зшхо: мисли Томашек могућно је довести у генетнчку свезу с келт. гаел. 1>осс (—ot) 'иснупчено место на штигу’, слов. 6okl. 1\остобоци су наЈ>од, којн се нарочито истчче норед Бастарна у Маркоманскоме рату. Дакији око 170 г. јако грожаху варвари: ускоро вандалски Аздннзи зараге с Костобоцима н нокоре ux: али се део Костобока оделн н npejvpu преко Меснје до у Маћедонију. нустошећи и робећп. Једно ншхово одељење продре ћа у Фокиду. где бп уништено.