Дело

На Пајтпнгеровој табли забележени су Daci Petoporiani, Dagae, Pitigotae — од Карпата до ушћа Дунава. — Око 380 годнне спомињу се Кариодаци (Картго-оахас) као савезнпцн Хуна и германскпх Скпра. Само нме сведочп, да је ово трачко-дачко племе. упор. Кар-а-:^; оро; u Кар~о’joaipov у Хему. Још пх Херодот спомпње негде око Олбнје под пменом Калшгиди (KaAAUTt'oai), који се нод грчкпм утпцајем иретвирише у "£алгг vs; ХхиЈа:. Scyranus их находп под именом Карииди (KaргЈ.ооа) између дунавскога ушћа u Скита-ратара (ХхиЈ-a: аротђрг;), на запад до Серета r[':apavTo;, 'Ispaoo;, визант. Sapaxo;). На овом месту Птоломе) бележн Хариије ("Артоос), свакако то је дпјалекгпчки облик Карпија—а ; често пак — đava као друга пола сложенпх имена местпма д\гж Серета сведочп о њихову дачком пореклу. Kajmu од Маркоманскога рата грозплп су балканскпм ировинцпјама римске државе, шпреСи ио Limes-y Dacicus-y страх u ужас као год у Месијц. Доцније нх впдимо удружене с Готнма, како упадају у области источноримскога царства. желећи да у њима задобију места за становање. После овога се брзо иоромањују, поставши провннцијали. који говоре латински. — Од Бастарна се носледњи траговн одржаше у Хе.му, где Проконије спомиње кастел „Басгерне“ (Балrspvat); други се кастел с таким именом сномиње у византиско доба на окуци Тунџиној између „Берое“ u „Лардес“-а. Сеобе карпатскотрачких народа завршују Карии. Из римске провинције Дакије сви се римски провинциЈали и варвари склоннше у зем.не Дунаву на југу, за то је гу била права колевка „влашке-румунске“ народности. Као етничка грађа ири Формацији влашке народности послужише разноликн народи и племена, али језгра ће бити ноглавнто трачка. Нотпуностп ради да додамо неколико о пореклу речи „влах“, II но пореклу и ио језику галатски (келтиски) Volcae (упор. гаел. folc 'celer. alarer') беху Германцима туђинп, за то их онн нрозваше Valhds — све Бслте према најближем нлемену. Тако Walah, Walch, Walli, отуда н придев icalahisc у нов. нем. ivelsch. Кад се „волкиска“ нле.мена пороманише, име им стаде означавати „Гомане“. То име иређе к Словенима, који њим називаху у облику „Блах“ „Белше“ (Welsfhen), Галијанце н источне Романе-Румуне Пошто Гомани-Бласи у средњем веку беху поглавпто сточари — настири, који се сељаху с места на место, где је било паше за стоку, за го стари Срби речју „Бласн“ сташе називати пастире-скитаче. А Власима исго тако назваше Словени оне пастире, који се у Карпатске земље доселише нз равница доњодунавских у XI и XII в. п оне, који доцније, на нзмаку средњега вска, достпгоше до у .Моравску све Карпатским венцем.1) ') Чит.члац више о Гетима и Дацима према иавештајима старвх писаца може наћи у делу />. .1 fii.ien.rorfia Dentsche Alterthumskumle, III Hand, 125—163. стр., a то je прерлђена и допуњсна расирава истог писца, штампана још 1857 у £ rsc h und G r u b e r s Kncyklopaedie I Section Hd. 64.