Дело

СТАРИ ТРАЧАНИ *1 IV. Нешто у опће о Трачанима. У земљама испод Карната, у првој му домовшш. трачки је народ живео сточарским животом. Као што сведочи разглоб трачких личних имена, коњ је у народном животу имао исто тако важну улогу као у Грка и Арја. Кад су као освајачи дошли на Балканско полуострво, затеклн су миспскоФрпжанска по језику и крвп сродна им илемена ; алн се ускоро нме им поче уиотребљавати колектпвно од ВосФора до Струме. Пошто се нису моглн мерити с осталпм иоморскнм народима, држаху се копна. п ако им се пме пренесе u на нека острва Јегејскога мора, Само н Самотракнју и на сам северни део мора (OprjUtog tzovzo^, 6pocxia O'aAaaaa). Трачанп су осталп у новој домовинп, као што су дошли, пастири и ратнпци, док су њнховп сроднпцп, Фрижанско-мпсиска племена, дошавши у додпр с просвећеипм народпма на југу (Јелинпма u Фенпчанима), па, потпашвп под њихов утпцај, стајалп на впшем културном ступњу, у својпм рукама пмали земљорадњу, рударство, занате п трговину. Супротност се између двеју овпх племенскпх група огледа п у митолошкпм творевинама сваке по наособ : ирпморска Фрижанско-миспска нлемена из Јегејског прпморја, по својпм мптовима и по својем оргијастичком култу нрпроде н прнродног жпвота, стоје у тесној свезп с азискпм сроднпцпма, u преко њих с културнпм пстоком ; трачкп пак мптови внше наликују, сроднпјц су с митовпма северних, нарочпто германскпх наЈ)Ода За то. што је Омпр у погледу ратне опреме п матернјалне културе опнспвао Трачане као год Ахајце, то je многима бпло необпчно, па су мислили, да су онај напредак постпгли под Фенпчанским утицајем, V доба, кад су Феничанп бпли главнп носиоци културе на обалама Средиземнога мора. Кад су Фенпчанп моралп своје место уступптн Грцима, кад се ови опасаше снагом, Трачанн су се тобож новратплн у старо варварство. У ствари то није бпло тако, јер су трачка племена, у земљама удаљенијим од мора, пмала увек културу на врло ниском ступњу, с главнпм обележјима старе пндојевропске културе, на оном вншем ступњу културе пак беху само прпморска племена Фрпжанска — ()мировн Трачанн хах’ Цо/rjv. Трачанпн се нерадо бављаше гешкпм нословима. Познв му беше рат. брига — коњ уживање — лов. Поданицима је требало радитп земљу, занате и све нпже послове. Само спновн Мартови беху племенити (fflvio'.oi, трач. ajiuiKosc). Херодот велп : најслађи пм живот беше у рату и да нлене, управо ништа не радитп прпстојно u достојно, мало часно тежачке нослове раднти (apybv dvoc. xiXXiaxov, угЈс oe крухтгр &to[lgzolzov)+ У овом погледу Трачанин много лпчаше на Бастзрна илн старога l'epманца. Одрпски кнезови жпвљаху иоглавпто од екснлоатације својих ноданпка. Како беше стање стварп у Тракијп, најбоље се впди из оннх сеоба у М. Азију : илеменске борбе и међусебпце, освојачкп п утамањивачкп ратовп никако не престајаху, за то п не беше могућносги за напредак и развитак културнп у ма ком погледу. Тако дакле на АреЈОву Дело X 15