Дело

Д Е Л 0 Н2 попришту не беше мира, нити пак слоге међу нлеменима: а као што је државе стварала сила, која Бога не моли, тако пхјеи обарала. Ниједна од основаних држава није обухватила све народе трачке: али је врло рано пала у очи велпчина саме земље u многобројност парода. Некима је Тракија била засебан део од Јевропе. четврти. Херодот вели, да је трачки народ најмногобројнијп после Индијанаца, а још Нлинпје увршђује га inter valiđissimas Europae gentes. Кроза сва времена Трачани се одликоваху ратоборношћу, за то пх радо узимаху у војничку службу. Годонски Дији бораху се у смакнутим редовима, и особито су се вешто знали бранити од коњице; убојни ред у облнку клина научише северни Трачани од Скита. — Трачки војнпцп служаху „енигоне,“ а још више у римскпм легијама. 0 овој се служби у једном онису римске царевине вели : „Thracia provincia, dives in fructibus et maximos habens лчгоз et fortes in bello, propter ipiod et frecjuenter inde millites tolluntur“ — Још цар Јустијан хвали веома трачке становнике у ногледу храбрости, разума и т. д. Грчки лекарц и Фисиогномичари убрајају према мастн косе и коже Трачане у северне народе (Ските, Германце, Келте). Према Аристетоловој карактеристици северни су народи раХахб-, e08-6-, леттто- и тгоррбу песника имају атјшбуте EavO-oi п tiavi. Трачани пуштаху да им коса расте дуга, па је нлетпЈаху у некаку „„пунђуи“ иди у курјуке нлетенице, које пушгаху нпз нлећа. У Трачана беше кожа, ио речима Галеновим као германска, келтнска и скитска : фи/pov ха: 6ypćv. Kao што други народи замишљаху богове нрема својем лику u обличју, тако и Трачани : AiJHo-e; хе peXava; aipou; те, Нрахе; те тčoppob; xai уХаохои;. Пз старих писаца нишга не можемо сазнати о Kpojy лубање Трачана, јер на то не скретаху пажњу. Садашњп су Румуни месокеФални. БрахикеФалија у Јермена биће нроизвод мешања тога пндојевроискога народа с алоФилним малоазиским нлеменима. Сиоменут је грачки обичај да кожу шарају тетовирањем п како ничин и величина тога тстовирања служе као знак нлемићства. Трачки су мачеви (čćpo:) били на гласу; њих су сами могли ковати, научивши се металу])гнји од Фрпжанских нлемена, која су била вешти рудари. Сабље трачке биле су к]шве. Још су од оружја нмали коиља, џиде и ражњеве, лукове с коњским тегивама. Борилп су се нешке и на коњу. Стреле су тровалн биљним отровом (inula helenicum). Још су имали оклоие и штитове п шлемове. Војнички знак на заставама бсше змај: оар таку слпку виђамо на рељеФима на Трајанову стубу. Раније су у рату употребљавали убојна кола. Сгановалн су но иећинама. у колибама или граповима или у становима на кољу (треба се сетити палаФитских насеља у Прасиском језеру). Пмали су опшанчена места u градове. Гагари, Фрижанскога норекла. сејаху Јечам, ]>аж и |3р:^а; жито смешгаху у јаме, исконане у земљи. За зачпне л нот]>ебљаваху Трачани осим соли, коју добиваху из приморја, Још л-'к> ( ОЧ,,во и друго иоврће. Будућп од намтивегга правп сточа]>и.