Дело

СТАРИ трлчанн 83 ирави се Трачани радо храњаху меснатом храном, ади им млеко п масло исто тако беху омиљена храна. Месо су јели нресно и печепо. Због белог смока зваху нх старн ннсцн уалахто-ото’ н јЗоитиро<рауа. — Од брашна, ручним жрвњима млевена, месили су хлеб u колаче. Мед су употребљавалн као зачин. Трачко вино беше још у Омнрово доба изишло на глас, а зваше се Ce:Xa, £ćXa, по корену сродна реч са слов. зелвњ, Нили су аилос ’олђ’; од јечма градпли пиво : ррОто; или ^роито?. Да буду смелн н одважни у борби, обично би се пред бојем опијали; јако су волели свирку, нгру u иесму. Особпго им је драга бпла некаква игра с оружјем. Радо су часгпли и дочекивалп госте. Али им се гозбе, весеље u витешке игре завршаваху брјем и нролпвањем крви. Највпше је гладијатора за забаву Неронпма u Месалинама довођено из Тракије. —Као нЈто споменусмо, музика је Трачанима била врло мила. Кад би се Гети хтели с ким иомиритн, нзашиљалп су напред своје свештенике у бело рухо обучене у пратњп свирача, који свираху у цптре п Фруле. — Та мирис, срећни победилац на музичким утакмицама, о ком се спомиње у Омир. песмама. беше пореклом Едонац илп Фрпжанпн. У Тракију бп с нстока донесен ОрФејев култ заједно с орфичком миетиком. Трачани музичке вепггнне елеменге добишс од Фрижанских и грчких племена. Кад Трачанпн умре, уз пратњу Фруле певаху тужне садржине песме tf'prjvoc:, с реФреном „~ореАлг1.“ Трачанп нпсу имали ппсмена, иити на свом језпку писалп: свп су натписп писанп грчкн или латински; Едонци и Бисалти ковали су новце с грчким легендама. Каквих је било разлика у културн ноједпних племена трачких , о томе с.ведочи понајлеише сиомен у Аристотела сачуван. да нека племена нису даље од четпри бројпла, неки мисле да то значи четирн стотпне по „вигезималном систему" (20X^0), ну тај метод не беше у употреби у индојевроп. народа. Опхођења мушкиња и женскиња било је у Трачана врло слободно, бар што се тпче девојака, жене су пак биле везане за кућу, обавезне да буду својим мужевпма верне. Нлн су „невестс" куповали за благо или са дар добивали роднтељи младожењинп, па н сам он. У већпне племена, нарочито у Крестона, Меда и Синта било је у обичају многожен ство: све je више имао жена, што је неко био богатији. По прпчањуХераклида Понтика сваки је обично узнмао три четирн жене; а богат ux је имао до В(Ј. С којом женом живи, га га нази и негује. У моралном погледу Трачани беху распуштени; у грчких иисаца .може се наћ i спомена о неким ниским моралнпм особинама Трачана, заједничкима им с азиским пародима. — Нбог иолигамије и лакога добнвања средстава за жпвот трачки се нарол јако множио, тако да га нн војнпчка служба не умањаваше. — Ионтиеки трговци извожаху трачке девојке u дечаке на тргове у Јелади. Трачанка је обично била доји.ља н дадиља у Атпни. Као да је влашка народност очувала стару жицу трачку, да се множи уз пркос свпма неприлпкама. Као пример Томашек истнче нагло увећа6 *