Дело

C'TAl’H ТРАЧАНН 85 жећи се оним, што јс Гомашек објавио у другом делу својих с гудија о Трачанима.1) у ррка су ушла у иословицу грачка снегом покривена брда. У Тракијн зима рано почињо, врло је оштра а дуго траје, за io држах) 1 рци да отуда долазе северни ветрови (бореас). Нисоке трачке горе и нланнне беху нокрнвене лиснатим шумама п четињарима; ua билима и нодинама тих гора нахођаху се богатс паше н сувати, а у котласгим дољама могаху успевати иољски н баштенски усеви. Овде се не истицаше тако силно разлика између најкраћега и најдужега дана и ноћи као на германском северу, и ако трачка земља нростором беше велика од jvra к северу. i овим је крајевима клима чисто кон гннсшална, са свнмп крлјностима, јер су далеко од Атлан. ок. или средоземн. мора који би им је могли ублажити. Иоред тога је цео простор заузет огромним масивима планпнским. Донекле су својом природом на лпк трачке земље у Јевропп Битинија u Фригија. Према такој природи земљншта свакако ћеу митским нредставама трачко-Фрижанских племена бити оличене и истакнуте супротностп између лета н зиме, плодности и неродносги, изоииља u оскудице, радости u жалости. Према психичком карактеру, даровпгостн п културним нивоу разних племена, разуме се, биће различан облик, у ком ће све бити изражено. Другојаче ће гласити гатке — ироизвод маште суровнх Трачана у унутрашњости иолуострва, који су поглавито сточари и радо ратују, јер ће њихова божанства бигп груба и самотвора, ако се упореде с митовима п причама и култима приморских мисискОФрижанских племена, што се нарочито рагарством u вргарством баве у цлодним долинама и жупнпјим местима. пошто су куд и камо развијенпјп умно ц културно, јер врло рано ступнше у културне сношаје с многима народима на истоку и југу. Њнхове гатке — приче о божанствнма, митови и култи иоглавиго су оргијастичке ирироде, израз ИЈшроднога живога у разноликим иојавама што душу из дубине потресају. Она нак племена, што се у Азију одселише, још у тешње свезе ступише с исгочним на1>одима, иримајући оберучке -ОЈшјенталне погледе и символе тако да се слаби грагови још одржаше, пз којих се може видетн нндојевропско им иорекло. Ношто се Грци слабо разбираху за варварске мнтове, осим ако им је нешго необично нало у очи нли су то изузеци и регки случајеви,врло се мало сачувало трачких гатака u имена нојединих богова. Бише се пак зна о том из Јегејскога приморја, него из средине нолуострвд; а што је вредно пажње, митови се приморских трачкоФрижанскпих нлемени помешаше с грчкима. Томашек сву грађу дели у чегири кола, о којима ћемо још нешго више или мање летимично рећи, не могући се задржати на другим но на најзначајнијнм пменима. \) Die alten Thraker, II Theil, Sprachreste, l Hiilfte, у СХХХ Bandu у Sitzungsbe* jichte der kais. Akad. der. Wissensch., phil. hist. Classe.