Дело

Д Е Л 0 *6 Дионисиски круг прича-гатака. Већ се у Омнровим песмама спомпње онај главнп проузроковач творбе мптова, протпвност пзмеђу жпвота и смртп природе, борба између лета п зпме, кад се говорп о четп дадиља Дионнсовпх u о непријатељу богова, Lykoorgos-y. Богом благословена ,жупа нисејска* јесте место, где бива та борба, а коју стари замишљаху у земљи едонској, у земљп онога Фриж. племена, што жпвљаше, u кад му одоше рођацп у Азпју, на доњој Струмп u око пзвора богатога п шумовптог Пангеја. п чуваше ^оргијастичкп култ. Азпскпм је иак Фрижанима одавно био познат Дионпсов култ, који пређе п Карцпма. У Спријп се обожавао бог сунца као прпродин ђенпје, чпја влада иресгаје, кад насгане зима. У време зимњег обрта сунчева у Нетрп светковаху рађање Dusares-ово u тако у веровању друтих народа, као у Грка, у чијем хтоничком култу у Теби u ДелФпма находпмо исте цредставе. Из пмена би се за лозу и впно могло сазнати, ако је само ночетак гајења дозе у тако тесној свезп с божанском природом Дионисовом, — где je могао понпћи култ u мит. Треба споменути да је још Хетски (Cheta) народ у Сирији марљиво радио ноље u впнограде, као што то лепо нотврђује слика на стенп код Abriz-a. А већ Омир Фрпгију лозом богатом зове. Јерменска реч за впно gen — *vein одговара пндијеврон. Форми *ueino:* voino. У бригпској u едонској нокрајпни заједно с киконском све су погодбе пспуњене, да се јави гатка о Дпонису, чије је име Фрижанско-едонеко, а не семптско. Трачкп освајачи — пошто у унутрашњости земље не беше згоднпх прнлпка за нацредовање лозе. добиваху Бакхов наиптак од својих ноданнка, што на нериФерпјп живе. Дионис поста „пророкоми трачкпм, и „трачки* свештенпцп лозпнпм coком занесени, јавл,аху о вољп божјој, кака ће бпти жетва u летина, кад Бнсалти, Сатри, Дији и Одриси овладаше центром култа и оракулом Фрпжанских племена. Што се впше шприло сађење лозе ка северу, све дубље у трачке земље продираше „прпетериско® празновање Дпонисово и оргијастичка теревенка. Херодот, говорећп о „беском оракуду*, Дионпса зове „трачким божанствомД и ако Беси не створише представу, већ је узајмише од Фрпжана и Едонаца. С Дионисовим се култом у свезп спомињу u ова пмена: AuxoFopyos, зимњп демон којн као гладан вук бесни, зла чини, SćpiATj, место које Омир нма 0exig-y. IIo Фику у свези с кореном v’em — обухватигп, као врежасто биље; *Zemela, Zep,eXy но Хену трачка [>еч с истим кореном. који у словен. зем.ш: Томашку се впше свиди Фикова етимологија. A’.mv’joo; (с различ- изговором по диалектпма: Aievuooc, Aeovuaog) нЗ старијег облика A:F6-vouao — De (vo)-nušo. Прва се пола сложенице познајс: друга нак од кор. sneu: — snu — бити влажан: nouaa vuaaa, nuša које влажи, влажна жупа, име дадиљи детета Диониса. — Стари Трачани зваху Диониса „Кал:а; £ал:6с“ поирскан, пегав. Тешко је, јер у грач. се ведарно д не замењује с {3; — нре ће стајати у свези с кор. hlui — сјати се, у санскр. hha-la сјај, светлост —