Дело

CTAPU ТРАЧАНИ 87 npta* je локадно божан. грч ко у приморју, биКе бебричка Форма имена (тср: — = кор. prei —: pri љубити слов. ари — у аријати, аријатељ) и ар: — ор — сок, влага, сан. apas вода, pl. t.) У бригиско-фрижанским нрпчама сномпње се М:£ас, син Кибелин. l>uhe исте природе божанство као Дпонис, јер је заштитник илодности и напретка: — пде у пратњи Силена u Сатира. Етимологпја у свези с лорен. mad опијати се, надимати се. IsAr^vć* дор. i:Xavo; је тупоносни шумски старац, који је иијан u весев. васпитач Дионисов у Ниси (Nysa) ‘1>рпж. реч. из *Se-aA-rp/Ć5 у етимол. свези с арбан. кор. sel: soJ у sjrJ, iteil. s'iJ. 'бацати, витлати, вртетн ce’. Етпмологију другпм нратиоцима Мидас-овим, Сатирима (-a-jpoc) Томашек не уме докучпти. Едонска се Кибела зове Котјс, за чијих се свечаности ириређиваху оргијастичке игре као богињи сласти u ножуде у почаст јој. ]l Zs'.pr^vrj ће бпти едонско или бригиско mie Афродпте, а етимологпја у кор. g’her — жудети, грч. xa:pa), сан. hciry&mi. На о. Самотракији се Хеката — Селена — Артемида зваше u ZrjpuvihV. можда грабиља грабљива, у свези с кор. сан. har зенд. zar. 11з Ааолоиова су круга ова имена трачко-фрпжанских божанстава: ‘'ApTćp'.c, коју су Трачани, а особито Трачанке обожавале жртвујући јој првине од пшенпце као заштптницп породич. живота и благослова, с надимком је Га^шреил? ВлоиреГтс^. Bevot; (Msvo'.cj, кћп бога неба, оргијастичка нерсониФикација при роде, као Фрижанска Кибела, едонска Котпс трачка Артемида, на новцима битинским слпкана. II она имаше оргијастпчки култ. Етимологија јој у свезп с bheml, — Jtend —: везати: снајатп, за то је £иу:а заштптница иолног спајања. П "A-oaacov ('Atićaaojv, варвар. 'AtiJ.ojv), божанство лелешких староседелаца, бпће поштован u у Тракнји, u ако о том ништа не спомиње Хердот; СоФОклес велп да га је ОрФеј пошговао. Пеони бога сунца символпчки означаваху o:V/.oc-om за штап прпвезаним. Етпмологија у свезп с кореном pel —: роЈ; q'eJ — got —. Скпти зваху Анолона Го:то-хаиро? = Gaitha-cura којн јача, снажи свет живпх људи, перспс. (старо и ново) gaitha, geti жив, окретан; арис. спга јакп, јунак. А спомиње се име -ojpć-eiH^c у Беса, прва пола је cura друга ће стајати у свезн са дачким vć-a’c- тоиаа чије је ует од корена g'e g'e (велар.) скорачатн. ходити, латин. ven. ст. индиск. gatbhami. Hap.:p'.c је у Омира споменут као застунник анолонске вештине у примор. племена. Он се у I)otiou-y с Мусама надметао, али је подлегао Аполону као и Марсиас. Музика Фрпжан. племенима не беше непозната а лако се снајала с оргпјастич. кулгом. Етимологија, стојећи у свези с КОр đhć đhe — ставити, значпће компонисту, певача, песнпка. У трачким нредањнма снимиње се Op^sjc; у песника Ibicos-а првн пут; алп се вели да је 'оуорахХито;. Биће да је чуо гатку о том, како је ОрФеј својом свирком кротио зверп, а оживљавао тврде сгене u храстове, ублажавао снежну мећаву u бесни вихор. Пнтање је, одакле је