Дело

88 Д К Л 0 пошла нрича о ОрФеју. Историски становнпци у Пиерији беху еолс-кн Магнети, рођацп маћедонским Орес-тима. Пре Магнета су на источној надини Олпмпа живелп Бризи. јер у бригиско-Фрижанским КЈ»ајевима често нме бреговима „Олимп*, Пиериски су становнпцп могли од Брпга лсвојити предање о ОрФеју, те се може разуметп нрича о ОрФеју, раширена од Олпмпа до утока Хебра међу Фрпжан. племенпма Друговање ОрФеја с Мидас-ом може се разумети због близпне Бермпос-а, чије је име Фрижанско, а значи 'бурнп,7 а код кога беху ружични вртсвп Мидасови. Разлнчно се мисли о пореклу приче о ОрФеју. Неки узпмају да је грчкога. Покушајп Орфика, да доведу ОрФеја у свезу с Дионисовим кул том проста су и измпшљотина. — Ако је од Пиера потекла ова прпча нитање је, јесу ли они Грцп п да нпсу Фрижан. порекла. — ОрФеја не треба представљати као „трачкога“ варварпна јер су илемена, у којих омиљен беше оргијастич. култ, у Јегеј. приморју, далеко одмакла како у материЈалној тако п у умној култури. С грчкога се гледишта Op^ej може довести у свезу ’opcpvo;' таман’, при чем се особито удара гласом на тонпчно значење, на сплазак певачев у доњи свет (хад), што ће опет можда бити орФичка пзмишљотина. Ако би се у ираоблику пмена ОрФејева узела генуис аспирата, то би пшло у прплог Фрижанском пореклу ове речи, јер ]ерм. erphu сјај. светлост, erph светлост п т. д. као да стоје с њо.ч у свези. Кун узима за основу етимологпјп корен rabh — узети, грабити, грч. —ла:р —, али бп се према ст. инд. rbhu у rbhvan о о вешт, вештак, сликар очекивао грч. облик *ла'рео;. Ојзфистички мпстичари држаху ОрФеја за творца и учитеља човекова у свима уметностпма. Фрижан. Форма гласила би *Op,i£’j;, из старпјег *Orbheu —те би му грчки облик Opcpć’j; одговарао, као шго одговара ФрОуес Фрижан- ВрОугс. Врсуо: У трачком би гласио иак *Rabu. Томашку се чини, да етимологија гово|)п у прилог фјшж. пореклу овог имена u ириче. Пророчки даЈ> ОрФејев објашњује ирича у свези с Рт^бос-ом, краље.м неког сгрум. племена, о ком се верује да је носле јуначке с.мрти отишо да живи као нророк — демон у Дионисовој нећинп код Пангеја. Ресос беше оснивалац Олинта са још два брата. Ако му је име чисто трачко као да је значило што лат. гех, гот. reiks, саискр. rdjТрачани су обожавали, како уверава Херодот, "Аргб^-а, (’Apr^) као год Артемиду и Диописа. То пак није необнчно у ратоборних народа. Тракија је, ио Омиру, домовина бога рата, за то се и звала Apeća, увек не.мирна u зај>аћена. Иластички се Арес нредставља као Трачанин с убојно.м опремом и тетовиран. Осим у нричама и нредањима Арес се узима за нзвођење имена лица, места; чак се и јули месец у битинском тим именом зове. Ако су u Трачани ноштовали Ареса као бога рата: као шго слично божанство имађаху Скити, Сармати, Алани; Италици и Белти, — биће му име тјшчко, илп иросто гј>чко име на трачко божанство нЈ>енесено. Иема npu.Mejta да нотчињен народ узима туђа божанства, као што има обрнуто (Грцп, Рим.љани). Фику је Ares грч. реч, од