Дело

СТАРП ТРАЧАНИ 89 Kop.'are, aru 'згодпти, обранитп,’ санскр. tirttš рана и arum-tuda (= vranatudi који задаје ране/ север. герм. o?r ‘ожиљак, траг од рана.’ Већина митолога узима да је Ares трачка реч, и мит трачког иорекла, пошго не могу разумети, како да се у Грка развије такав мит, кад они нису гакога духа и природе, као сурови и ратоборни Трачани, заборављајући да је и на бојном иољу око Тебе врло рано беснио У представи Ares-а Велкер узима: основа је сунчанн миг, јер врело сунце све пали п гори, а то као да иодупиру ариски и јерменски (јерм. orev сунчана светлосг, aretj, u санкр. aru сунце, vrusa, aruna ватрена боја, руменосјајнп, rav't сунце (но Хппшману и Баге-у). У Сиријп и Вавплонији планета Mars беше посвећена богу рата. Томашек. узевшн све оваке разлоге у обзнр, мисли, да су Грцн u Трачани на исти начин именовали бога: Фикова је пак етимологија врло вероватна, иошто они иојмови ранити и пећи падити нису тако далеки. — Мпгдонски Крестони зваху бога рата Kavoavcov Kavoaios, а Крестона беше кћи Аресова. Као да ће бити овом имену етимологија у свези с q'end —, sq'end — снјатн се. светлети се, с којпм је корсном сродно арбанашко hdnne, месец, ирско сапп, санскр. tandra, standra сјајан месец, јерм. land усиј. гзожђе буктпња п маћедон хavoapo;. II иланпне између Илирије п Маћедоније, „montes Canđavii“ као да ће значптп беласава кречњака брда. Kavoavmv бпће плпрско-пеонско божанство, а Крестонијом овладаше Пеони п донеше можда тамо своје име. 'Eppevea; је врхов. божанство трачких-одрпских кнезова јер се њим куњаху, а кад неста трачке господе, и име иаде у заборав. П у других индојевр. илемена, као ппр. у Келта и Германа не беше Бевс архегет краљева. У Трачана као год у Беотији u Тесалији зваху бога рата и "Нртс-ом. Трачко ће бити божанство и МкЈбс^ео?, чије је нме Мгјб:£ — примило грч. завршетак. II ако Херодог пе наводи мећу трачким ооговима н Херу ("Xpa)t бпће и она месоФриж. божансгво. Битини један месец зваху 'НраГо;. Основно значење имену беше што се добпје од жетве, летина, упор. грч. wpa гот. jер. Jahr, слов. јаро, и изгледа да је гласило Jera. алн за то нема нотврде. Од грачких божанстава светлости и гро.ча да сао.чењ мо ZjleAiKoupooj-a атрибут бога неба, joui нисано н Zt,3sXoo6pOy Цнцерон на Једном месту сномиње Svelsunts, као варв. божанство. Можда је беско. Да су Фрнжани и Трачани обожавалн вншњег бога неба, Dyeus-a (Divos), неми места су.мњн. У трачком имају имена Diozenus, Diuzen (упор. галско Divogenus, A:o-yivr^) u т. д. То.машек X доводи ua кор. šh^* #g’heibh *g'hib. који је, по Фику, сродан с лнтав. žibii спјам, žibeti. žiburys буктиња, луч. слов. зубља(?), у новоперс. zeb cjaj, украс. Још и муња значп, и између тога двога треба бирати једно као основно значење. Оном нак- ihojpoo; као другрј иолп сложене речи теињо је наћи објашњења, ако није у