Дело

Н Е И М А ]> ]| 195 — Баш наши ? — 11аши или ком другом. . све једно .. Он је увода. — Ово ће му судити ! — рече Обрад љутито иа натуче а>ес на главу и удари руком по сред пушке. — Биће доцкан — иримети Бошко. — Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме. По том нружи руку и рече : Збогом ! — Куда ? — унитаће га Бошко. — У гору... Чека ме дружина. — Ето и мене кроз који дан. * * * Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће. Требаше му још да се усние на један брежу.цак, па да види дом свога ујака. Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис. Кад стиже на брежу.как, стаде и радосно баци поглед према себи. Дом, који тражаше очима, не беше на месту. — Одавде ћу боље видети — рече он у себи н попе се на вишу тачку. Каква обмана !. . Дома нигде, као да беше у земжу пропао. Бошко се следи. Ноге му заклецаше и једва сиђе ннз брежуљак. Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова. сав задрхта. Шта беше угледао ? Пустош ! Дом ујака му беше сравњен са земљом. Ограда растурена, стаје порушене, воћњ&к у корен сатрвеи, — свуда пустош и рушевине. Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси. Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући. По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.