Дело

« ПРИПОВЕТКЕ ЈАШЕ ТОМ11ЋА СВИЊАРЕВА ЉУБАВ Било је у доба, кад су људи остављали да тече вода куд је гекла, и да пливају шарани онуда куда су пре иливали. Нису ограђивали реке гатовима, ге није било ни поплаве колнко данас, већ су се пружале простране ритине са непрегледним трскама и пашњацима. У том времену родио се Крста Јабланов. Кад му је било . осам година, узе га отац за руку, прође с њим поред школе и одведе га у рит код свиња. «Од сад ћеш ту остати,” рече му, „наћи ћеш се Јолу на помоћи. Слушај га и отвори добро очи.“ Крста је скакао од радости. Његови детињски снови испунише се; он поста помоћник Јолу, поста свињарче над стадом свога оца. Године су иролазиле. а Крста је једнако остао код свиња. То јест остао је у риту, али се помицао у послу наиред. Он је сад заменио Јола, а њему најмише баба-Сокина дерана у помоћ. Пе могу вам казати како је Крста нађикао у ономе риту. Дошао впсок као бор, кршан као стена, леп као дан. Није марио долазити из рита кући, највише два триред у години. Али кад до1)е у село, чак и бабе се осврћу за њим и веле : «Да лепа дерана!” А можете мислити како је тек било девојкама. Кад га сагледају, ирође их као нека ватра, а онет се стресу — од зимо, Крста, од кад се памти, није ногледао девојци у очи. Он