Дело

ПРИНОВКТКЕ Ј. ТОМ1ГКЛ 235 је знао само за једну једину женскињу, за своју добру матер. Сестре није имао, те му је мати сваке недеље долазила и доносила јело и преобуку. Онда седне уз њега, узме му главу у крило, глади га, л>уби га и теиа му најслађе речи... И Крсти је онда увек бпло тако добро, тако неисказано добро, да се увек бојао е Ке се растопити... Њему је долазила маги сваке неде не, да га мази, љуби и тепа му; ал’ и отац му је долазио дваред преко недеље, да га грди, кара и бије Увек је нешто било у нереду. Ил’ се изгуби које прасе, ил’ угине, ил’ оде у штету, та већ можете мислити, да са прасцима и свињама није лако изићи на крај. Крсто је трпео очев бој са синовљевом оданошћу, ћутећи, све док му није било 19 година. Онда у сред боја примети не колико речи, али не осорно, или преко. Изусти само толико* «Шго ме биЈеш тим прутићем, кад и не осећам ? Мислиш да сам још једнако мали као пре.” Отац погледа прво у тај тако звани прутић, (а тај прутић био богме подобра батина), па онда погледа на сина. Сад први пут примети, да тај његов деран доиста није више мали као пре. но да би се могао ухватити V коштац и са медведом. Остави се, дакле боја, промрмља нешто кроз зубе и оде кући. А уз пу г је мислио : Има деран право, израсо је већ из боја. треба да га оженим. Која мати не затрепти од радости, кад јој први пут спомену о женидби њена сина ? II Крстиној мајцп засину лпце од милоште, кад чу умишљај свога мужа, те и не дочека недеље, већ оде још у суботу у рит. Навијала је и навијала на ствар, прво из далека, па онда све блпже и ближе. Кад је већ мислила, да Крста разуме о чему је реч, он је тек запита : «Је л\ мати, говориш ли тн то о новој опаклији ? И ја мислим да би требало отац да куни другу.” Старица се осмехну, па онда растумачи снпу, да нма пешто, што је одраслу момку још потребније од нове опаклије, а то је — жена. Крста је дуго гледао у матер, гледао је са чуђењем, иа чак и не поцрвене. Толико му та ствар дође смешна. Та, ако Бога знате, шта ће ње.му жена ?! Матп ће му и од сад, као и до сад, доноснти сваке недеље јело и иреобуке, 16*