Дело

236 А V А 0 а лосле да на место магере дође жена, ко ће га онда онако нежно љубити и мазити ?! Шта ли ћо онда кукавац, кад не буде могао више ту бујну главу да наслони онако питомо на мајчино крило ?! Не, не, мати му мора доносити јело и прео* буку, као и до сад; бадава- се опире да је већ стара Он без њена мажења не може бити, не може у томе риту, где је све онако дивње, као и он сам... И мати га није могла наговорити. Видела је, да Крста управо преза од женидбе, те се озбињно забринула. Кад је казала своме мужу каква је ствар, он само омахну руком: «та да,в рече, «још је луд и неразуман, неће ни сваки коњ шећера, док га не опроба а носле погнбе за њим.ц У томе селу била је млада, кругша, здрава и лепа девојка. Сироче, без оца и матере, одрасла у кући стричевој, а звала се Стана. За оцем јој је остала кућица. па чак и нешто мало земње. Крстини родитељи изабраше баш ту девојку своме сину. Кад јој споменуше, она стави руку на срце, јаукну као рањена срна и побеже у врт. Хеј, хеј. та не у селу него у целој др жави нема девојке, која би без цика поднела толику срећу... Крсти нису ништа више говорили о женидби, но кад прође иост, иосла отац у рит дерана по њега. «Шта ћу тамо ?“ гштао је. „Видео сам у вајату нову новцату ишарану опаклију, па можда за то и Крста се обрадовао новој опаклији, али ипак није радо ишао у село; волео би да су му је послали у рит. Кад је Крста дошао кући, натурише му на врат не само нову опаклију, но донекле и жену. Одвели су га свештенику и тамо га прстеноваше са Станом. Мати га је држала за руку, а отац му јо казао : „мора да оуде« и још му је уз то изговорио ону причу о коњу и ше ћору. Крста се није отимао, није се стидео, тако му то дође нсочекивано и изненада. Тек кад је био на улици, поста му ја< 1*о шга со то учини с њим, ади већ онда није више отишао кући, но оде право у рит. 1 амо се сасвим разабрао. Сетио се уговора, да за три недел>о треба да буду сватови; сетио се Стане како стоји