Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЂА 237 првд њим оборене главе, скрива очи, али му ипак гуче као грлица : «Је ли де, Крсто, да ћеш идуће недење доћи у коло?” Ну Крста није дошао у коло. Бадава је после тога и отац поручивао по њега, он само речо : „Имам времена, нека ме овде.и На послетку га мануше. Нека га где је : кад после 14 дана буду сватови, припитомиће се већ. Ну то је баш оно, што ти сватови после 14 дана нису били. Крсте је у очи суђеног дана нестало из рита. Тражили су га и чекали, но нити га нађоше, нити се он јави. Невеста је била већ обучена, свати искупњени ; прасци, гуске и теле испечени, колачи умешени, ал’ све то није доста, да се одржи брак како га црквепи устав прописује. Ко ће да нађе на брзу руку младожењу у оној големој, пространој трсци ?! Забуна је била голема. У тој забуни загорело је печење, испревањивао се грдан котао паприкаша а развучено је скоро пола куће. Гости су пили и дање, невеста јо плакала, да јој иису какогод младожењу у риту растргли вуци, а отац младожењин је грдно исовао... Ну како се зна, да су триста без иопа ништа, оде с кумом до њега. «Шга ћемо сад, господине,” вели. «Поучи и саветуј! Само нека се венчање сврши, а после већ не брини.” (Па и попу исприча ону приповетку о коњу и шећеру. Свештеник му вели : «Има неко правило и закон, по коме може бити брак и без младожење. Младожењу заступа друго лице: тај заступник стоји у цркви до невесте, тај се венча с њом, али се ипак зато брак заведе на име правог младожење и њему после предаду девојку. Али је за то потребан патријархов благослов, а тако су се венчавли само цареви и краљеви, који су били далеко од девојке, па нису могли да оставе државу и иду нреко мора. Ну код Крсте је тешко : он нити је цар нити краљ, а није ни преко мора, може се рећи тек је неколико дужи њива и „Шта неколико дужи њива ?и вели кум. „Та у оној проклегој тршчурпни да се цела варош изгуби, не би је нашао, а камо ли једнога човека.* «Хајд, хајд,” вели свекар, «наћи ћу ја њега. Пристани тн само, господине, да њега венчаш друге недеље и нека се ствар