Дело

Д Е Л 0 240 је оггружила према њему руке.... Те опружене руке казивале су: «стој !” И он стаде. Стаде оборене главе и спуштених руку Колена му задрхташе и он се предаде. Предаде као оно бесан коњ, кад га заустави вешта рука кочијашева. Мати га узе за руку и одведе кући као детенце. Кад га уведе у собу, рече му сузним очима само толико : „Сине, мора да буде, не • мој да мо отераш у гроб!и Док су сватови извукли старога свата из трске и глиба, донде је мати већ опремила Крсту. Хеј, какав је то био момак ?! Нека је игуманија, па јој мора запети око за тог красног, снажног, леиог дерана. И свештеник је после казао пред свима : «Венчао сам их за ово 20 година скоро хиљаду, ал’ -овакву момку још не заиојах «Исаије ликуј.® Што већма ствар напредује, Крста долази све мирнији. 0 ручку не крије више очи, а о вечери је већ и проговорио. Отац му све сија од радости, и час по час гурка своју бабу и вели јој: „Хе, хе, осладиће се њему, видим ја ; — стрпи се само још мало.и Но у том се иреварио. Јова Станков се добро навукао вина, те поче да наздравња онако пустосватски, па напослетку узе чак да спомиње неке лонце и крчаге, које још мало треба лупати младожењи и млади о врата. И док он још у речи беше, младожење неста. «Где је." Загледај, тражи нема га! Док на послетку не дознаше, да је уграбио батину, прескочио гарабу и отишао у рит свињама.... Овако што није било право ни гостима, а камо ли тек сиротој млади. Једва је умирише, управо задржаше да не оде ку!ш Кад У ЗУТРУ ЈУТР° освануло, гони свекар младу у рит да носи мужу јело, али се свекрва опире. Нека га, нек’ се мало прибере Има тамо шта јести, а кад дође субота онда се мора. И дође субота и Стана оде са две велике торбе у рит. У једној је јело, а у другој- преобука. Целог пута јој лупа срце, лупа хоће да искочи .. За Бога, како ће да му поглсда у очи и шта ће му казати. У један мах већ скоро да се врати, али се предомисли. Шта Бог да! Она му прва мора казати: „добар дан,“ па ма јој како тешко било. Но бадава со бојала, јер Крсту не нађе код свиња.