Дело

11ГИП0ВЕТКЕ Ј. ТОМИИА 241 Деран који је био уз Крсту рече јој само толико, да је Крста отншао тамо негде у шевар и да се неће скоро вратити. Сирота Стана ! Сад јој дође још теже, неисказано теже, но да га је застала онде и да му је морала погледати у очи и рећи му : добар дан... Села је на пањ осушене врбе, окренула главу од дерана, па горко плакаше. Сунце је већ скоро сасвим село, кад скочи, па без речи и без опроштаја оде брзим корацима у село. Кад се иочео хватати мрак, нровнрио је и Крста из ше вара. И он сагледа своју жену, где седи на оном пању, оборила лепу главу на обле груди. па горко плаче. Нешто га шгрецну Није ни чудо ! Он првн пут у жнвоту виде оно што је најоиасније по човека, впдо лепу жену где плаче. Па још због њега плаче. И би му већ да искочи, па да јој скрије главу у крило, али се застиде н од саме помисли. Та да ! Ннје ва.вда његова мати. Кад освану друга субота оде Стана опет са две торбе у риг, ал’ опет не заста Крсту И опет седе на онај пањ и опет горко плакаше. Пред вече јој се јави Крста. Није јој казао ништа, но само показиваше прстом где да остави торбе, па га опет нестаде у шевару. Тада дође и трећа субота. Шта је онда било, и шта није било, не знам. и нећу да истражујем. Доста то, да освану и неделва а Стана се не врати из рита Онога дана се старн некако чудно погледаше, осмехнуше се и не рекоше ништа. Кад Стана и други дан не дође, свекар рече само толико: „хм !в Трећи и четврти дан су се старци чудили, а богме пети и шестп дан помало и срдили. Кућа је велика, има се посла. па треба ту и радити. Не може она с њим вечито пребиватн код свиња, па да им мати кува, носи јело и иере их Ал’ је оне неде.ве заиста тако било. Кад дође субота, одо свекрва с јелом у рит, но не нађе ни сина ни снахе. Деран каже: „Шта ја знам где су ?! Отишли су некуд у шовар, п Бог зна кад ће се вратити.” Свекрва села на онај врбови пањ, па само врти главом: не зна хоће ли да се смеје, или да илаче. Кад се почела хватати ноћ, оде кући а њена снаха ни идућег дана не дође. И већ се свекар почео освртати по дворишту