Дело

242 Д Е Л 0 за коље и једеке, види већ е ће морати сад и на Стану да диже хајку и хвата је, кад она десети дан у аору искрсну од некуд. Дошла је некако сува, мршава, лице јој поцрнело и испечено од сунца, а одело јој поцепано као у просјакиње, Како дође, упаде у комору, те поче жудно јести што јој дође под руку: хлеба, меса, пресну маст. Мислише већ да ју је снашло нешто, ал’ није било го. Пола сата доцније дошао је из рита и Крста и изјавио, је оцу, да најми на његово место човека : он је одвише стар, да би остао код свиња. Сгарац је пристао; у толико пре, што је за оно последњих десет дана Крстина свињарења из* губило се осморо нрасади и три нераста. Оно јесте да се то изгубило, али се зато нашло иосле девет месеца у Стане дете, Обрад, коме ио снази и лепоти не беше равна. Кад је гом Обраду било 7 година, ишао је бос и гологлав по леду. Зове га деда кући а он само вели : «није ми зима.и А то «није ми зима”, изговара гласом, који као да долази из бурета. Тај се Обрад на далеко прославио тиме, што је оборио у Сегсдину најјачег комендијаша, и добио награду од 300 Фор. Но његова приповегка иде на други лист. Овде је реч о Крсти. * * * Сад долази нешто, што се не може лако прогумачити и што може схватити само онај, који иознаје снагу њубави. Ужасна је 70 снага само снага, која има као магнет две противне страие. Једна иривлачи — у небо, друга отискује — у понор. Та снага је многог сретног унесрећила, а многог несретног усрећила; где је допрло њено ћарлијање заратила је кадгод мудра и велика иломена, пародо, или је у сред зараћених доносила мир; она је од многог доброћудног панравила невањалца, а од многог невањалца направила вањана човека, она је од многог незналице направила мудрицу а од многог мудраца луду. Мођу снагама је љубав оно, што је ружа међу цвећем крањица. Али има, као и ружа, не само мирис н цвет, него и трн. Уме да замирише — али и да окрвави, И поврх свега: када највпше боде, не можеш а да у сред највећег бола не осетиш нешто од њена мириса, а кад ти најдивније мирише, не можеш да со отресеш чуства, да је ту у близини негде и — трн.