Дело

И1ЧШ0ВКТКК Ј. Т0М1ГКА 247 Док се Крста тако подизао у знању, угледу и имању, долажаше му непримотно опасност с другог краја. Његова Сгана, коју он као да је све веКма и већма волео и ценио, иоче да нобољева. Кад се Стана поболела доведоше јој не само чувене бабе из Срема и Баната, (онда је тако време билоу, но чак и лекаре из оближње вароши. Ну нико да помогне. Волест је била тешка и необична. Крста је облетао око болеснице дан и ноћ и очајавао на сву меру. Тада некако дочује оп, гдо је свештеник после цркве говорио с л>удима о његовој Станп и жалио је. Каже : „Тешко ће преболети. ГроФу К., који стоји у трећем селу од нас, по* болео се пре три године син од исте болести, па и њега једва отргоше. Морали су му доводити чак најчувенијег лекара пз Беча, и тај је с тешком муком номогао. Ал’ ко ће да помогне сиротој Стани ?” Доказаше Крсти тај разговор, и он с места оде свештенику. сЧујем, господине, да сте тако и тако диванилп” — каже му. „Јесам, Крсто)), вели свештеннк. „Ал’ нисам казао да твоја Стана мора умрети. И не дао Бог!” <.Па ако Бога знате^, вели Крста «кад знате да има ко може помоћи, зашто ми не казасте ? Свештеник га иогледа. „Оно знао сам ја за тог лекара,“ вели му, «вема га вештијег у свем свету, ал’ где је тај : станује у Бечу. Треба му до Пеште са ватреним колима скоро дан. а оданде до нас бар трн дана и то на најбољим коњима. Не иде тај свакоме и не иде тај за мало.и «Не нде за мало, ал' тек нде. Шта мислиш да му треба платити.?и Свештеник се лако осмехну: „Можда хињаде, брате мој, хиљаде." „Колико ?м пита Крста промуклим гласом. „Иа за хиљаду-две мислим да бидошао/ вели свештеник. Боже мој, а шта су онда биле две хиљаде. Благо ! Крста не рече нп речи, уиреже у кола и одјури до грофа К. Тамо је иашао надзорнпка и молпо га је да му каже: шта су платили онда доктору ? Онај се осмехну. „Послалп смо му