Дело

248 Д Е Л 0 хиљаду Форината и тако је дошао. После смо му дали још хи.ћаду/ Крста се захвали надзорнику, ошину коње и одјури у оближњу варош. Тамо јо отишао најбогатијем трговцу и погодио се с њим за свиње, волове, храну. Даће све, ма и кућу, само да му оздрави Стана. Кад дође кући, рече оцу у чему је ствар. Сугра ће доћи трговац и донетн новце, а докде ће написати свештеник иисмо. Старац је онда већ био сав посао предао Крсти, није се разбирао много о домазлуку, јер је знао да иде све својим редом. Али кад чу, шта се спрема, он се удари руком по колену, да је далеко одјекнуло. „Шта велиш, синко V* пита. Крста му каза и по други пут. Старац га погледа, па само хукну. Истина, снаха јо дајој нема равне на далеко, али ако Вог хоће. он ће помоћи и без оног лекара са другог краја света. Ко је то још чуо , даги за лек 2.<»00 Фор. Читав чопор свиња, толику марву, иа испразнити и таван. Ну онет стеже срце и прошапута: «Твоје је, спнко; ради како те Бог учи.* Хтео је да рекне што друго, али није могао, јер кад иогледа у Крсту, дође му тешко, претешко. Крста је дошао сав црн под очима, а чело му натуштено, као да ће сад пљуснути одонуд киша. Сутра дан је отправио свештеник писмо чувеном лекару Ополцеру у Беч и молио га да дође. Писму је била придодата нова новцита банка хиљадарка. После 10 дана. баш хоће да се смркне, кад дојурише господске кочије у село. Стадоше пред велику крчму и кочијаш ииташо за кућу Крсте Јабланова. Показаше му је прстом. «Ено је од рогља четврта/ У оно време није још Крста подигао велику кућу, но беше то онда мали ниски кућерак, свега две собе и комора. Дабогме осем стаја и зграда за храну. Кад стадоше кола пред кућу , доктор Ополцер врти главом и неће ни да силази. Све мисли, да их рђаво упутише. Али испаде Крста. Досетио се у чему је ствар, те одмах иосла дете по учитеља и свештеника, а он води госта у кућу.