Дело

Д Е .1 0 264 овнх дон-Кихота читаочева машта нзабраће кога хтедне: цртач као да ее својево.Бно одрекао права да му наметне једнога. Ми емо казалн какве се крнтике могу дићн протнв дела г. Дореа: алн ове мане. које ее ноглавпто одноее на иовечански део тих цртежа* обнлато еу иекунљене живопнсним делом. који .је велика новнна у овој илустрацнји. Пред очима је. тако рећи. жива топограФија зем.ве у којој јежпвео н борио ее дон Кихоте. Ту еу прави крајевн нз Манче, права равиица Моптијел. право етење Спјере Морене . шуме п потоцн што се протежу дуж пута којн води у Бареелону. Писал>ка г. Дореа крепко је представнла ову еурову и жарку прнроду еа њеном вегетацнјом. у којој су ретка крж.вава дрвета нлн биљке меенате и бодљикаве, у којој је етење голо и ћелаво. без зеленнла н без лишћа; алн ова природа ннје еве еама еуровоет и еама бурноет; она нма евоју љуикоет н евоје оемејке. а г. Доре уме их ухватити у нролаеку и нзвеети тако меко и мило да ее уеиљава прц предетављању њених озбиљних црта. Шуме н склоништа. камо људи и стада беже од убиетвене г.релнне овога сунца. које је блиеко Африци. нздали еу му еве тајне нривидноети своје атмоеФере. свежине евојнх вода. еумраке евојнх хладова. Човек бн ее уморио, кад бн хтео пребројатн прекраене нределе. којн обнлују у овој илустрацији. Како мееец који оеветљава ону чудновато елавну ноћ. у којој је доп Кпхот извршио стражарење код оружја. баца светлоет н злобну и енмпатпчну! Тај ее добрн месец смеје тајно, док облацн. који нејаено узпмљу облик змајева, прелазе преко његова круга, ц док он духовно осветљава еве појединоети п еве проетачке епоредности, које нам фнно казују еве што је комнчно у лудплу витезову. Цртеж. којп нрнказује дона Кихота и Санча прп првом излаеку њихову. како у првим чаеовима дана енлазе путем низ брдо. има у себн е-ву евежнну ране зоре. Како је нрозрачна и лака атмосФера у оном прекраеном пределу. у који лепа Доротеја долазн тражити самоћу и гишину! Каква тамна меланхолнја у ономе цртежу. у коме дон Кихоте. пошто га је победно витез од Белога Меееца. поематра вале па му ее измичу ове тужне и жалоене речн: .'Гу паде ерећа његова да ее више не днгне !* Ја ноказујем само неке од овнх пејзажа : има много других псто тако нееничкнх и лених као што еу ови. Алн дајући овоме одељку дела паше неограничене похвале, не можемо се уздржати а да не учипимо једну прнмедбу. Цртич ових елпка еувише нагиње томе да жртвује човечанскн део. који бн требало да је главно, живопиеном делу. који. бн требало да је само споредно. Он се зауставља код сваке линнје текета. која му даје да цацрта не једну чисту и одређену радњу. него једну равницу. планннекн теенац, једну лнваду, неки светлосни еФокат. Ово заузпмање за пејзаж. које је потпуно оправдано код онаквих предмета какав је у Мгалн. много се теже тумачн код таквих иредмета каквн су у Перотовим ариаоветкама н у Дон-Кихоту. Ми му