Дело

ДОН КИХОТЕ обраћамо пахњу на ов\ гклоеост његова духа. која се све внше истиче*). Л сада. пошто смо свршм.ш с новом илустрацијом. окренпмо се за тренутак самоме дону Кихоту, и покушајмо неколиким повер.нивим нитањима дознати од њега тајну његова луднла и његове величине. Модерни критичари впше пута ироналазиЈи су у Дом - Е го оштроумних симбола н много дубоких значења. Нека су значења потпуно основана. друга остају нешто сумњива. Врло је истипито на пример да дон Кихоте. витез једнога доба у коме нема више витезова. нредставља једеога ентузијасту из прошлостп: врло је истпнито још да он најзад спмболнше тужну супротност која ностојп између тежња племенитих душа и стварпе прпстачине: а.1п је мање нзвесно да његове пустоловине представљају борбу два принцппа. илн да вад>а узетп внтеза за симбол душе а његова коњушара за спмбол тела. Мп ћемо. дак.1е. издвојнти сва произво.Бна значења да би смо се држали значења вндљнвпјих. оннх која падају у очи и сама се нуде маштп мање фпној. Она су врло различна. врло многа и врло лепа. Дон Кихоте заиста је симбо.1 многих ствари. а прво он је персониФнкација свога писца. Овим не желимо казатн само да су Сервантесове невоље врло сличне са нево.вама дона Кихота п да се пз њихова два живога може извести иста тужпа н жалосна поука. Овај сувц племнћ. мије Лопа де Фиг | . кога су дон Хуан Аустриски н његови доглавнпци попгтовалц готово исто онако као што су војвода и војвоткиња поштовали дона Кихота. којп бп рањен код Лепанта. зароб.веник код Мавара. одан својпм друговпма по песрећн толико да њихове погрешке прпма на себе п да на своју главу узпма казну која њих очекује. нпско тњен. н за толнку велпчпну душевну . за брост н јунаштво награђен лепнм сведочанствима опадачкнм и тамнпчкнм гостопримством. — показује јаку сличност. која се не мора наглапшватп. са овпм сувпм хндалгом таком племенптим. гако .вубазнпм. којп цзлазн нз свога граднћа да очпстп зем.ву од злотвора н којн прима као награду ударце од свих жртава које оелобо^ва. којц свуда гражц внтезове-нздајнике а налази само простаке као такмаие. чнја маппга хнвн у пријате.Бству са јунацнма свнх времена. и којн је спао да Другује једино са гаднјом по крчмама н великим друмовнма. Слпчпост. велимо ми. не устанља се на пустоловинама писца и јунака: она је мање спо.Башња а внше унутрашња. ннтпмна. Дон Клхоте је нзраз духа Сервантеоова. слика његова талента. внлвив облик његове маште. најчудннје што је икада била на свету. Да бн створнлп ов\ машту. пшањолски јуначки генпје’п генијс пи*1 Ваа.а похвадита још један одекак дела. а тч> су мали цртеака. која крае* загдавл>а и завршетке поједаних гдава. и који обично адегоријски понавдл!у у крапо н>ихове птитодовине п значеље. Много духа. често н:џвештвјег и нај*инијег. има у тич мадвх алегоријама. које је као и цедо дедо изреаао г. Низлн. оеобитл уметник у овој незахвадној п тешкој вр^тп дрвореза, кога је право придружита успеху еахога артача. Дгло ХШ