Дело

266 Д Е -Д- 0 _ _ карскн здружили су се необичним, готово неприродним браком. Ова два иротивна генија не чувају у својој заједпици своју одређену личност: они су се иретоинли један у други, као душа у тело, толико да се не могу разумети један без другог, онако исго као што се одушевљење-дона Кихота не може сместити другде него у суво и дуго тело. То је неигго врло племенито и врло простачко, врло узвишено и врло ниско, врло чудно и врло Фантастично, п нронзводи јединствен, неодољиво оригиналан утисак. Овој мешавини диве сс као неком чуду, чији се углед не би нашао у моралном свету п чија би се та.јна узалуд тражила но природи. Каже се да ирирода заиста не бп била довољна да се начини једна таква комбинацнја, и да недостаје још рад среће п игре случаја, Рођењем јака, разумна и нлеменита, ова је машта изишла из руку среће изударана чекнћем, чвргава, нагризена рђом, сасвим слична оружју дона Кнхота. које је н оружје правога витеза и иосмртно имање од старе гвожђарпје, које згодно може послужитн за иреоблачење у каквој историској маскаради. Да се тачно иредстави облик машге, потребно је уједппити V једној јединој личности најчудннје супротности. Представите себи на пример нелнкога господпна у ритама, Александра како гура Диогеново буре, Снда како говори пословичкнм говором Гусмана од АлФараше. некога Корнељева јунака који носи хаљине другова Жил-Блаза. Илијош бол.е: замислите сунротности које представља предграђе пекога старога града у Шнани.ји. далеко од сјајних квартова и великашких палата, на ономе месту где град стиже пољану, где око може посматрати у један мах пајниже облике цивплизаци.је н највеселије изгледе природе. Овде је дворница розас1а у којој академија тунаца држи седнице. Овде је Ускрсна болинца у којој два нса, Сциниоп и Берганца , расправљају ноћу •гако мудро о људском роду. Зар она два одрпана детета, која се краду кроз ону мрачну алеју, нису Ринкопет и Кортадило злога спомена, зар она старица што сс вуче гледајући лукаво и нежно све исе који пролазс, неће бнтн Капизареса, која иде у потеру за сином своје пријател.пце врачаре, за кога зна да је чаролијом иретворен у тај низак облик? Међутим, у сред вике и безобразнога говора ове гаднје можс се разликовати глас гладна п одушевљена несннка, како нризива света имена муза п Аполона, пли глас још више снмиатнчан каквога старога војника у дроњцима који говори о бојевима у Фландрнји, о лепантској славп или о сјајпостн новога света. Ма како да је овај призор огрцан, срце се не осећа ин ионпжено нп презрено. Једпа јуначка пота ‘довољна .је да га опет стави на пормални дијаиазон човечанства и да му сачува достојанстпо и положај. У осталом лепо сунце, иадајући право на све ове дроњке и на сав овај гад, одузима им нешто њнхове ругобе, одржава у души радост, слободу, одушевљење за лепотом, љубав ирсма животу, а сјајни хоризопти, што се шире у даљину, позивају га да узме кључ од пољана п да пође, као дон Кихоте, у тражење пустоловииа. Ето, такав је облик Сервантесове маште, описан онако тачно како нам је могућно, и утпсак којн она чннп н;