Дело

35 Н Е II М А Р И светији. Срећни су они, који њима следују. Глас народа нека ми од сад буде света заповест. Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовоњан... Тако Жарко, на се диже, врати се у одају, дође иред икону, стаде, скдопи руке и иоче се молити. II кад сврши молитву, умор га савлада. Он се диже, приђе посте.Би, наслони главу на јастук и заспа. У тамници Град београдски пун је тамница. „Тамница је кућа необична.и То је гроб, који прождире и душу и тело. То је рака у којој мртваци живе. У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам иркоси јадима и нево.вама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује. Свз добра која вам пружа, потичу из злобе и накости. У времену о коме прпчамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца. Кад се Горњи Град ирође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута : један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу. На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Кагшја. Лево и десно од ове каније налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојнпм зидинама. Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове ЗинданКапије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три сирата тамница. Свршетком 14. и почетком 15 ове тамнице беху пуне. Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу. У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба : један старац и два млалића. Тамница беше нешто богатија од гробнице. У једном крају креветоц од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. з*