Дело

100 Д Е Л 0 рад, чиме се самим задобија поштовање туђега рада и личности, не треба ни да сномињем јер је то неминовна последица озбињнога рада у школи. Ако се још сетимо да велике школе нису само огњишта науке већ и школе јавне свести и хранилишта народних идеала. онда ће нам свима бити вероватно, да ће се од ближега додпра наставннка са најнапреднијим народним подмлатком, главни чинноци народне будућности правилније снремати за службу народу српскоме. Старији ће млађе својим искуством у свакој прилици обавештавати, а омладина ће старијо својим одушевњењем подмлађивати. Трећа важна новина коју нам је нов закон донео јесте самоуарава факултета. Факултети су најважнији чиниоци универзитетски, јер управо они и врше два најглавиија задатка: дају највишу наставу и највећу научну квалиФикацију, а обоје од стране државе. Природно је дакле, да имају самосталност у раду, за који су они најнадлежнији. Законом су сада установљени Факултетски Савети, који ће потпуно самостално управљати свима главним пословима у својим Факултетима. Први је такав посао утврђење наставнога плана и програма за предава!ва и веџбања, за који је Факултетски Савет најмеродавнији. Несумњиво је да ће га он једини најправилније извршити. гарантујући свакомс иаставнику потпуну слободу излагања науке, а ученицима могућност за потпуну стручну спрему. — Затим је овлашћење да се Факултети подмлађују новим наставничким снагама и појачавају хонорарнпм проФесорима , доцентима и учитељима без суделпвања мање надлежних Фактора. У општој седници свију редовннх проФесора Велике Школе, у Академискоме Савету. бираће се од сада само старији проФесори, који су се својим радовима већ довољно прочулп и преноручили. На тај се начин не може никада десити да се једном Факултоту гласањем и недовољно обавештених бирача скоро паметне неки члан кога он не би хтео да прими. Ово изборно нраво, што га је садаплви закон ујемчио не само Академскоме већ п Факултетскпм Саветима иредмет је чежње још многих страних универзитета, те смемо рећи да је наш заканодавац у овоме иогледу био напреднији и либерал-