Дело

ИРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЋА 100 да не падне наиослетку међу вама крв, као између Катића и Спасића..,.” Шта се то десило наопако ?! Нешто, што је код нас на жалост врло обично и затим нешто, што је на сваки начин ♦ * необично, јединствено. Да ј& ова прича била у старо време, почео бих тиме, како је јзогиња зависти намргођеним лицем гледала дружбу Катићевих и Спасићевих, па онда посејала међу њима семе из кога је доцније никла распра и свађа. па напослетку и крв. Но богиња злобе нема овде никаква посла, већ оно семе из кога је поникла распра и крв. пала је на земљу овако. Пило је пре неких 20 година на Божић. Урош Спасићев и Младен Катићев били су у оно време дечаци од 6 — 7 година. Састали се у авлији код живе ограде, која је делила те куће и играше ораја : «лије или тако?” «с иаром или без пара?” Некад добије Урош, некад Младен, ал се зато нису срдили. Нграли се и играли, док добро не назебоше, те онда отрчаше свак својој матери. Нису ни сањали, какво је семе у онај час пало на земљу и шта ће из тога понићи V Урош упустио низ ограду орах а Младен је мало после загазио на тај орах и затриао га у земљу. Обоје учинише то нехотице и у незнању. На пролеће изникну на оном месту међу живом оградом орах. Испрва кржљав. као да ће угинути, но кад га деца опазише, почупаше око њега грње и начинише му места. Тада се поче орах нагло развијати и за неколико година донео је плода и то врло жалосна плода. Урош и Младен били су у оно доба већ својих 14 —15 година. Кад стигоше ораси, брали су их заједно, брали би их заједно; баш и да није дрво било на средини ограде. —Но као што су Урош и Младен били тако рећи срашћени, срашћена су била једно за друго на дрвету и два ораха и за ту орахову близанчад пружише у исти мах руку Урош и Младен. Тешко им било да попусте, те се почешо свађати. Но свађа не убеђује а богме и не побеђује, иа зато после ње долази обично песница. Младен одгурну напослетку Уроша, а Урош паде тако несретно на трн од живе ограде, да мал не изгуби око. Беше