Дело

110 Д Е Л 0 отрчао матери, а мати кад га опази онака, обнезнани се. Угриша отац Урошев био је тврђе нарави, али и њему би тешко, тако тешко, као никад донде. Ухватио је коње у кола, те одјурио у варош по лекара, а кад се вратио, иза!)е у неко доба у авлију да не гледа оно крваво дете , па и нехотице дође до оног кобног дрвета. Од крви је бегао из собе, а тек у авлији нађе читаву бару. Дође му још теже, па кад виде кума Мирка где му се приближује с оне стране ограде, нешто му зацрне. „Зашто ти куме Мирко)), каже он. а глае му дрк1)в, «не зауздаваш боље оно твоје дериште, но си га распустио да већ незна шга ће од беснила”. Мирко Катић пришао беше куму да га сажали, а можете му вероват, да би он сам још понајвише осудио своје дете. Ал кад чу где му други, па ма то био ко, говори како је он распустио своје дериште, дође и ње.му тешко. Прогута оне благе речи које му беху на језику. те осорно рече: ((А зашто к\ме N гриша иде твој Урош на отимање ? Зар он мора имаги ту!)в ? и “Какво 1’Јг!)е ?и пита Угриша , а дошао у лицу црвен као рак. „Питаш какво туђе ? Орах је већма у мојој авлији но у гвојој, па га може мој син по вољи брати”. «А у мојој није \ Шта ? Но, добро је, видећемо већ. А пек мој Урош само изгуби око, оног ће твог балавца однети на дечију робију, па пека га тамо поуче и васпитају, кад ниси умео ти*. «/ Шта, робију ? !... Дечију робију ? ! Каква је то ствар? Ко •*' 10,11 ° 1оме чуо ■ II зар оаш његова, Миркова сина да од| л\ па дечију робију \ 1 а то је управо смешно и Мирко се насмеја такс слатко насмеја, да је Угриша већ хтео да му полети у косе... Лекар је мало умирио Угришу, јер рече, да му син неће изгуоиги око, једва ако ће осгати нешто трага озледи. Али шта је то за ону ватру која је пламтила у Угриши ? Кад је посио лекара у варош, још га је на путу питао, који је нај-