Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЋА 111 бољи, најмудрији, најскупљи и најученији адвокат у месту, па је отишао томе. Хтео је да чује из његових уста: јел његов Урош заиста отимао туђе и чији је управо онај орах који је израст^ на (^редини лзмеђу две огроде. Но шта ћу да дуљим ? Између Катићеве и Опасићеве куће није било никад више измире. Онај мали јаз који пуче испрва међу не само да се није попунио. но се цепало све даље п даље, све ружније и ружније. Злобни суседи и сусетке носили су немилице горива иа тај пламен, и да су доцније баш хтели да се мире Катићеви и Спасићеви, не би то могли више — света ради. Али они то и нису хтели. Често су ватали коње у кола те ишли адвокатима, јер кнез и кметови нису могли никако да их пресуде. А и како ће ? И Катић и Спасић говоре у општинској кући о римском праву и чега ту нема. Та није ли недавно чак и Клтићева домаћица почела на рогљу да говори о аримљанским пандекама”, пандектима, чему ли. Била, и она недавно са својим човеком код адвоката у варош (однела му трубо свилена српска платна) па том приликом чула све, што говори њима у прилог. Катићев се адвокат позивао на то, да је орах Катићев. јер је дебло више на Катићевој страни. Тако то суди здрава памет. а тако би то судили и Римљани. Има бар место у римским пандектима које њему даје право. Кад су Римљани нашли н. пр. на међи, између два суседа, у земљи укопан кип, (штату-у) онда је кип био својина онога, према чијој граници, кући, беше окренута глава кииова. По томе дакле и орах мора бити онога, према коме је нагнут главни део дебло. А деоло је већма на Катићевој страни. Спасићев адвокат мудру.је друкчије. Он каже : и ако је доњи део дебла више на Катићевој страни. грање и воће се надвило највише над Спасићевом авлијом. А глава од дрвета је: плод грање, а не — жиле. Катићев адвокат опет одговара, да је Илатон, најпаметнији човек у Риму и у свету рекао ово: Човек је живо дрво само обрнуто. Што је код дрвата доле, жиле, то је код човека горе, глава. Дакле су у дрвета жиле главни део, а не гране.