Дело

112 д е л о Спасићев адвокат не нризнаје то. Што је доле, доле је, то не може ни Платон нреокренути. Дебло је више према оној с| ранн, према којој су жиле. А према којој се страни вуку жиле’ Према оној : од куд добијају хране У Катићевој авлији био је сигурно закопан какав цркнути кер за то се онамо прогегле жиле. Али и круна дрвета, грање иде онамо бдакле добија своју храну. А круна дрвета се не храни цркнутим керовима, него сунцем и топлотом. То грање и лишће потеже према Спасићевој авлији, јер одонуд добија зраке и сунца. То ј° као што се и Цвет у соби шири увек према оној страни, која је окренута прозору. Шга је сад претежније ? Дал онај део дрвета. који иде за цркнутим кером, ил онај део који иде за сУнцем • ^ар може бити глава оно што иде за трулежи, а ноге оно, што нде за светлошћу и — сунцем ? Ето тако се вукла и развијала та ствар. И Катић и Спа '•ић су добро плаћали својим адвокатима а адвокати су налазили разло! а и за и против, да је милина била слушати. Напослетку оде и кнез с кмотовима свом нознатом адвокату у варош и овај их научи. Каже; орах је обојице јерје управо на среди. Но кад они неће да је обојице, а ви им судите, да није пнчијн, јер није управо ни у једнога авлији. Али ако је дрво ма и комшијско, ја имам права на онај плод који падне с гране у мо.ју авлију. Брати не смеш са тог граша ма се оно сагнбало три хвата у моју авлију, ал што само отпадне ил што обори ветар, то смем са мојеземље покугшти. Нека дакле нико од ших не бере руком п обаљује мотком, а свачије нек буде оно што нађе од илода на своме илацу. Орах није као друга воћка пепс му много шкодиги ако се плод не беро руком но се са чека да сам отиадне. Кметови су и донели такав суд, но ни Катић ни Спасић се не задовољише с тим но тераше даље . а међутим су се око тог ораха свађали сваке године и они и жено, па разуме се п депа пм. Напослетку дође и до мртве главе. 1.1 . шта учини орах! Но је ли то збиља орах ? Има пуно нрпмера, нарочито код нас (.рба да пиле, јаје, орах, ил буди каква маленкост, буду први ноеод дугим царницама. па и мргвим главама Но ко дубље завири у суштини ствари, мора се