Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЋА ПЗ уверити, да ту није главни узрок злу, орах, гуска ил буди каква ситница, но је тај узрок много дубљи. Тај узрок је \ крутој нарави нашој у непопуштању , донекле у правдољубивости. I * Т&* наша нарав Г бранити своје докле год можеш и не попуштати ►лако од свог права, није рђава. И да смо само мало боље васритани и да стечемо само мало више увиђавности, та нашаг тшрав могла би се окренути на добро. Боље васпигање и обавештење научило би нас, да се узвисимо над ситницама научило би нас да главну пажњу скрећемо на ствари које су достојније човека и бранимо и заузимамо се за оно, што је вредно. Овако се трошимо и жртвујемо због ораха и којекаквих ситница. Но то иде на трећи лист, дај да продужим приповетку. Прошло од оно доба неких 10 година. Мирко СпасиК остарио па и умр о, но његова смрт није измирила завађене куће. Шга више, у колико су млађи приспевали, у толико је све већма улазила у борбу млађа и ватренија крв, те је и распра бивала све живља и живља. Може се унапред знати, да та распра није остајала без велика трага, нарочито су оба суседа дошла много сиромашнија но пре. Не живе више онако лако, па се већ ио мало и задужују. Кажу : рђаве године ! Рђаве судбине до душе, ал било је и много друго што шта рђаво. Много је времена узимало сплеткарење те онда примају свакојаке гласове, те части те беспослене гласоноше ; једи се, дангуби, а то не унапређује кућу. Л где нема мира и задовољства, да се тамо рад не мили, позната је ствар. Међутим се онај злокобни орах развијао као на беду све бујније и бујније ! Па како се развијао ? Није растао управо, него некако накриво, нагнуто, да је дебло све више долазило у Катићеву авлију а гране у Спаси^еву. Кад задува ветар, а и кад не дува, зрео плод паде махом Спасићевима, а Катићеви се могу хвалити највише тим, да је доњи део дебла више на њиховој страни. Но каква им је корист од дебла ?! Шта каква корист?! Одмах ће те видети. Младен је дуго о томе мислио и носле неколико непреспаваних ноћи, досетио се. У јутру је устао веДело ХП1 8