Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЂА 115 „Слушај Урошв," каже, «слушај ме добро, а почујте ме и ви други. Ако одведу Уроша у загвор, видим и ја да ће пропости кућа. Ја сам већ стар и немоћан, од мене и мог живота нема и така вајде, зато ћу узети дело на себе.» И он ишчупа ♦ из Урошевих руку крваву левчу «ЈЗабо мани се тога. Где би то било ? Ја ћу страдати за оно {ито> сам учинио,” вели Урош. «Ни речи,” вели Угриша. „Онако ће бити како ја рекох. Помисли на твоје двоје деце, на жену. Ја их не могу заранити. Ти буди сад човек. мани се свега, те гледај за послом, па немој заборавити ни на твоју матер а моју домаћицу. То је све што тражим од тебе.” И очи му се напунише сузама. Залајаше пси, у авлију уђоше кнез и кметови. «Ја сам се посвадио... ја скинуо левчу... Ја га убио а ти си само гледао... Тако је било, ја заповедам да тако буде видео није нико...” Ове је речи изговорио Угриша испреки' дано, ал нагло за тим иружи сину руку и погледа на жену. Сирота старица седела је на банку непомично. Не трепће, не говори, не миче се. Укочен поглед рекао бих стоји на њеног венчаног друга и на крваву левчу, која му је у рукама. Ока менила се. У том је ушао кнез са кметовима. „Уроше” каже, «хајде у општинску кућу. ” «Шта ће те с Урошом пита Угриша, а глас му није ни задрктао. „Можеш мислити чика Угришо,” вели кнез. «Мени је жао, свима ]е жао, ал закон је закон.” «Јел због Младена ?м пита Угриша. „Због Младена.0 «Па шта ће вам онда Урош ? Ево левча ; ја сам га убио, јер је хтео да сасече мој орах. ^рош је само гледао.” Кнез и кметови се зачуђено погледаше. «3ар ти Угришо!? Мала Јока Гајдашева каже: Урош је.” «Ја сам,” вели Угриша одлучно. «Урош је био три корака оданде.” «Па онда хајде ти,» рече кмет после малог промишљања. «Хајдз!” и Угриша пође, а немаше снаге да погледа у сина, у снају, унучад, а камо ли у жену. — Кад је био на